Prestanite da mi govorite da „uživam jer tako brzo proleti“!

Koliko puta Vam se desilo da se požalite kako Vam je teško posle, na primer, neprospavane noći, a starija ženska osoba, uz stav prekaljenog čelika, sa blagim prezirom što ne umete da uživate, ukaže na to kako su joj deca brzo odrasla, pa joj sad nedostaju sve te neprospavane noći, bolne bradavice, ukakane pelene i ostale lepote prvih godina, rečima „uživaj dok su mali, to tako brzo proleti…„?
Izvinite, možda je problem u meni, ali ne uspevam da uživam u brisanju povraćke, u iscrpljena-mamapranju ukakanih gaća, u krvavim bradavicama, u peti dan neopranoj kosi, u vrećastoj trenerci prljavoj od bljuce, u prvom zalogaju koji sam sela da pojedem jer „konačno spava“ prekinutom dečjim plačem, u celonoćnom obaranju temperature, u rvanju da se inhalira ili popije lek… da ne nabrajam dalje, shvatate poentu. Eto, prosto ne umem da uživam u tim divotama roditeljstva male dece. Naročito ne uspevam u danima kad jedva držim oči otvorene usled niza neprospavanih noći i krećem se samo zahvaljujući litrima kafe.
To što ne uživam u pomenutim divotama ne znači da ne uživam sa svojim detetom, u svom detetu, i u svom roditeljstvu. Ali morate priznati da ono nosi niz vrlo napornih situacija. To što u teškim trenucima imam potrebu da kažem kako je teško, ne znači da ne uživam u tom predivnom bezubom osmehu, u prvim zubićima, u najspokojnijem disanju na svetu dok spava, u toj mekoj, nežnoj koži, u svilenkastoj kosi, u najdužim trepavicama na svetu, u izmišljenim rečima, u tananom glasiću, u svakom „mama!“ od 832 izgovorenih, viknutih ili prošaputanih „mama“ dnevno.
Ne, niko me „nije ter’o“ da rađam decu, hvala na pitanju, kao što, na primer, maratonce niko ne tera da trče maraton: rade to jer žele, uživaju u tome, jasno vide ciljeve i znaju da je to dobro za njih. Ali kad na tom i tom kilometru, obliveni znojem, dok im se slezina grči od napora, hoće „dušu da ispuste“, ne kažete im „ma, uživaj, tako brzo prođe taj maraton„. Kažete mu „izdrži„. Jer cilj se vidi, i na cilju je sjajno. I ciljeva je mnogo, i osvajaju se postepeno, gotovo svakodnevno! I svaki osvojeni cilj donosi novu radost novu samostalnost deteta i novu slobodu majke u kojoj se uživa: odbacivanje pelena, my-alone-timeprohodavanje, samostalno hranjenje, progovaranje, samostalno uspavljivanje, odlazak u wc, umeće igranja, samostalno oblačenje… Sve to i još mnogo „golova“ roditeljstva istinske su stvari za uživanje. I to vreme koje mami preostane kada sasvim odrastu, ono ne treba da bude vreme žaljenja za prošlim vremenima, već vreme u kome će (konačno) imati vremena za sebe i vremena da radi na sebi, da raste kao osoba i da nauči da uživa u tom novom odnosu sa svojom decom: ne odnosu u kom je ona neophodna i potrebna, već odnosu u kom se vole dve samostalne, odrasle osobe.
Zato, ako Vam se mama malog deteta ili bebe požali na to da ne uspeva ni da se istušira, da ne pamti kad se naspavala, popila toplu kafu, ili otišla u wc sama, molim Vas, nemojte joj reći da uživa dok traje. Jer samo mazohisti uživaju u stvarima koje ne prijaju. Kažite joj da će brzo proći. Dajte joj savet kako bi mogla nešto lakše da uradi, recite joj šta je „palilo“ kod Vaše bebe. Ali, molim Vas, prestanite da joj govorite da uživa, „jer tako brzo proleti!“
Advertisements

Kako preživeti vikend – vodič za mame

Sećate se onog vremena kad ste se radovali petku, jer posle njega sledi vikend? Danas se više radujete ponedeljku, jer se na poslu odmorite od vikenda… Kako da vikend, ipak, prođe bezbolno? 

Prvo, lišite se bilo kakvih očekivanja. Ako u vikend uđete očekujući da bude ono za šta su ga zamislili – da se odmorite od posla, pogledate neki film, čitate, pijete kafu… razočaraćete se.  Jer evolucija je vikend mamama predodredila da poperu, popeglaju, pomognu oko domaćeg, operu kose za ponedeljak, itd. Ako nemate nikakvih očekivanja od vikenda: svaki tren odmora koji uspete da ugrabite za sebe, biće Vam nagrada.
ocekivanja

Drugo, planirajte vreme za sebe. To znači da morate da organizujete mamu, svekrvu, sestru, drugaricu, košinicu… da pričuvaju decu, a da Vi za to vreme ne budete kod kuće. Jer, ako budete kod kuće, Vaš mirni, samotni boravak svešće se na sređivanje kuće!

Treće, planirajte vreme za decu. Ako znate da ćete provesti dva dana sa njima, obezbedite playdoughim neke aktivnosti. Najbolje bi bilo da idu napolje, ali ako vreme ili zdravlje ne dozvoljavaju, isplanirajte druge kućne aktivnosti. Pazite, ovo ne znači da treba da im Vi smišljate način na koji će da se zabave. Najgore što možete da uradite jeste da im rešavate problem dosade. Ako se požale na dosadu, treba pokazati razumevanje („Dosadno ti je? Uh, razumem te, i meni je baš teško kad mi je dosadno.“), a potom ih podstaći da sami nađu razonodu (Šta bi mogao da radiš da ti ne bude dosadno? Čime bi mogao da se zabaviš? Sigurno imamo nešto što bi voleo da radiš?).
U praksi to znači da se za vikend pripremite tako što ćete obezbediti materijal uz koji će deca moći da budu kreativna. To ne mora biti ništa skupo, mogu da prave kolaž od salveta ili starih magazina. Već sam pisala ovde o tome kako napraviti jeftini domaći play dough. Takođe, postarajte se da imaju pri ruci bojice, tempere, vodene boje, bilo kakve boje i papire kojima bi mogli da crtaju. Crtanje je veoma važno za razvoj fine motorike, ali i nama roditeljima može biti dragoceni prozor u dečju dušu. Mnoga deca ne umeju da govore o svojim osećanjima, ali ih nepogrešivo izražavaju kroz crteže.
Ako deca nemaju pri ruci ovakve vidove razonode, koji razvijaju kreativnost, motoriku, razmišljanje isl, krenuće „linijom manjeg otpora“ i zabaviti se gledanjem televizije ili igranjem igrice. I to je sasvim ok, ponekad (ne lažimo se, i mi smo drndali Tetris dok su nam majke kukale kako nas to zaglupljuje). Ali ovakvi, elektronski vidovi zabave, nikako ne bi smeli da zamene crtanje, bojenje, seckanje, lepljenje, mešenje isl, a još više ne bi smeli da budu zamena za igre napolju.

Žena sa supermoćima

Nekada si bila normalna osoba. Nisi bila vidovita, niti čitala misli. A onda si postala mama. Počela si da čitaš misli. Da tumačiš tonalitet u glasu. Da znaš kad „da“ znači „da“, a kad „ne, ali ne bih da te odbijem“.
Postala si vidovita: znaš da će čaša da padne sa stola (jer stoji na ivici). Znaš da treba da poneseš bananu napolje jer će neko ogladneti (jer je mrljavio ručak).divna mama m
Znaš da li „boli me grlo“ znači „boli me grlo„, ili „neću u vrtić danas„, ili „želim mentol bombone„. Znaš kad „nisam gladan“ ne znači da nije gladan, nego mu se ne jedu punjene paprike.

Postaneš ekspert za procenu rizika, na primer, svaki put kad razmišljaš da li je prigodno vreme/mesto/društvo da se ide napolje. Kad gledaš u proreze šarki pre nego što zatvoris vrata, jer tu mogu biti mali prsti.

Razviješ nove dimenzije čula, recimo, selektivni sluh, kada u parku među desetinama glasova možeš da razaznaš kad tvoje dete viče „mama“.

Vreme preračunavaš u nepoznate jedinice vremena:
– Krećemo za desetak minuta.
– Koliko je to?
– Dve Maše (i medved).

Postaneš lingvista ekspert za retke jezike. Toliko retke da ih govori samo jedna osoba – tvoje dete.

Sve te novostečene moći nesumljivo te čine superherojem, zar ne? Ti to i jesi: ti si MAMA.

5 stvari koje svaka mama treba da priušti sebi

Pisala sam već koliko je važno da mama bude dobro. Kad je mama dobro – svi su dobro. Kad je mama napeta, nervozna, neraspoložena – svi pate.
Znam da je najteže svakoj mami da pronađe vreme. Vreme za posao, vreme za decu, vreme za spremanje, vreme za odmor, vreme za spavanje, vreme za sebe… nikada ga nema dovoljno. Zato shvatite kao obavezu da povremeno pronađete to vreme za sebe. Da se izborite za njega. Da organizujete da neko pričuva decu, a Vi imate par sati samo za sebe.
Ovo su moji predlozi za ta kratka „bekstva“, a lista može biti potpuno drugačija i samo Vaša. Da bi bila zadovoljnija mama treba makar jednom u par meseci da:

1. Da izađe sa drugaricom
Idealno bi bilo sa nekom koja nije mama kako biste izbegli da i ovo vreme provedete pričajući o deci!CYMERA_20160814_212339

2. Da zakaže masažu
Meseci i meseci nošenja sigurno nisu učinilu Vašu kičmu odmornijom 😉

3. Da odgleda film
Ako (kao ja) padnete od umora čim deca odu na spavanje, pa nije opcija da gledatw TV uveče, idite u bioskop. Odaberite nešto što će Vas potpuno okupirati tih sat i po, i dati temu za razmišljanje i kasnije. Ili, jednostavno, nešto što će Vas dobro nasmejati!

4. Da uradi nešto iz devojačkog života
Jedna od meni najdražih blogerki, Kata Granara, napisala je predivan tekst o tome koliko joj nedostaje ona osoba kojom je bila pre majčinstva. Pozovite nekad tu osobu iz dubine duše. Iskopajte neku staru muziku, knjigu koju ste voleli, idite na neko mesto koje Vam je nekad značilo. Nemojte žaliti za njim, nego uživajte u njemu kao da ste ponovo devojka!

5. Da pozove ženu za spremanje
Treba li da objasnim zašto? Povremeno, neka neko drugi provede dan vikenda usisavajući. A Vi, za to vreme, odaberite nešto od prethodno navedenog! 🙂

„Mamin san“, besplatna tribina za trudnice

Vrlo korisna i zanimljiva tribina “Mamin san“ održaće se 15. aprila 2016. godine (petak) sa početkom u 17h u sali 1 Opštine Novi Beograd u organizaciji udruženja „Mamin san“.

Verovatno je najznačajnija informacija da je ulaz potpuno slobodan, za sve trudnice i zainteresovane. Žena puna entuzijazma koja je idejni tvorac celog događanja, babica Danka Todorović, najavljuje predavanja i radionice iz raznih oblasti koje bi mogle zanimati buduće mame:

12226923_443358995861282_7891649459033937235_n

Danka Todorović

Predavanje na temu „Put do novog života – Fiziološka trudnoća i porođaj” održaće dr Ivan Bojović, ginekolog, dok će dr Marija Barać uputiti sve prisutne u temu „Inteligencija deteta –NTC učenje“. O značaju i upotrebi matičnih ćelija pričaće predstavnik kompanije „Seracell“ koja je lider na tržištu kada je reč o kvalitetu i jedini sertifikovani nosilac „AAA“ kreditnog rejtinga među svim bankama matičnih ćelija u našoj zemlji. U okviru panela „Mamin san“ biće organizovan i Sajam zdravlja gde će svi budući roditelji moći da dobiju besplatne konsultacije sa nutricionistom i stomatologom.

Takođe, za sve trudnice obezbeđeni su posebni pokloni.

Ulaz jeste slobodan, ali da biste bile sigurne da će vaas sačekati mesto, poželjno je prijaviti se unapred na mejl skola.mamin.san@gmail.com ili na broj 060 318 40 17.

Sve dodatne informacije o samom panelu možete dobiti ukoliko posetite stranicu „Mamin san –škola za trudnice“ na Fejsbuku.

Tigrica Tamara

Kada mi je pisala Tamara Dragović sa rečima podrške za kampanju Tigrica, malo je reći da mi je bilo drago. Jer Tamara je osoba velikog fotografskog umeća, tananih emocija i velike posvećenosti. Ona je i međunarodno sertifikovana instruktorka za obuku roditelja da masiraju svoje bebe, ali o tome drugom prilikom. Tamara je pre nekoliko godina predstavila izložbu fotografija „Proces“, koju možete pogledati ovde, a koja se bavi promenama koje telo doživljava starenjem, i strahom koji te promene nose. Taj doživljaj ženskog tela vrlo je blizak onome što je pokrenulo kampanju Tigrica, zbog čega je Tamarino učešće u njoj dvostruko:

Najpre, ona je mama. Kao i svaka od nas. Mama čije telo se promenilo nakon porođaja, a hormoni je učinili ranjivijom i emotivnijom. Dugo se dvoumila da li da mi dozvoli da objavim ovu fotografiju jer na njoj ima desetak kilograma više nego inače i ne nalazi da je na njoj privlačna. A sve što ja vidim na ovoj fotografiji je jedna divna mama koja radi najlepšu stvar na svetu – doji svoje dete.
11297140_868482043222789_1128031200_o

Tamara i ja smo obe veliki poštovaoci rada fotografkine Jade Beall, koja je posvetila svoj talenat fotografisanju ženskih tela koja mediji ne bi nazvali lepima, a zapravo su najlepši hramovi koji su stvorili i rodili novi život.

Tako je nastala ideja da Tigrica pređe u novu fazu, fazu u kojoj se uključuje i Tamara, spremna da svojim objektivom ovekoveči najlepše žensko telo – telo mame. Ideja nam je da seriju fotografija sa mamama koje izgledaju baš kako mame zaista izgledaju nakon porođaja pretvorimo i izložbu.

Ako ste i Vi mama koja je svesna da nema strije, već je tigrica koja je zaradila svoje pruge, pišite nam putem FB stranice Divna Mama. Budite deo najvažnije umetničke izložbe u borbi za bolji život žena.

Nije važno šta će ko da kaže, već kako se ja osećam!

Mama Jovana porodila se u novembru 2014. godine, rodila je devojčicu koja je potpuno promenila njen svet. I njeno telo. Ali Jovana nije kao što to čine mnoge mame, odustala od plaže, bikinija, radosti leta. „Sezona je kupanja i šetkanja po plaži, mnoge mame kojima su trudnoće ostavile strije to demorališ, zatvore se u kuću ili se krišom sunčaju, da ih niko ne vidi„, kaže Jovana. „U mom slučaju oblači se dvodelni kupaći, peškir i dete u ruke, glavu gore i pravac kupanjac! Nikad me nije zanimalo šta će ko da kaže već kako se ja mama Jovanaosećam„. A Jovana se oseća ponosno: ponosna je na na sebe, na svoje dete i na svoje telo.

Jovana se priključila kampanji „Tigrica“ jer želi da ohrabri i druge mame: „cilj mi je da ohrabrim i podignem na noge i ostale mame koje se stide svojih ‘prugica’. Da im kažem da je to dar od boga, da je ispod tih ‘linijica’ raslo i kucalo još jedno srculence uporedo sa njima, da su one, u stvari, naš ponos kao i naša deca!“
Jovana je svesna da ne izgleda kao pre porođaja, i pored toga oseća se divno: „Moje telo je iznelo i rodilo jedan nov život i ponosna sam na njega! Zato poručujem drugim majkama da nema razloga da se stide svojih prugica. Znajte, one nisu slučajno tu gde jesu, one su tu da vas podsete da ste devet meseci sve radili u dvoje i odradili najlepši posao na svetu do kraja – donele ste na svet novi život!“