Category Archives: Dogadjaji

Način na koji jedemo menja svet!

Posted in Dogadjaji by

Način na koji uzgajamo, transportujemo, proizvodimo, konzumiramo i bacamo hranu ima ogroman uticaj na našu planetu. Hajde da razmislimo o hrani kroz sedam izazova, po jedan za svaki dan, od 8 do 14 aprila. Dovoljno je da se registrujete u dva klika na ovoj platformi:  https://eat-smart.confetti.events/.

Ovo će biti naši izazovi:

1. dan: 8. april: Voli zeleno – budi vegetarijanac jedan dan 

  1. dan: 9. april: Kao naše bake – Skuvaj ceo obrok
  1. dan: 10. april: Otkrivaj novo – probaj nešto što nikada nisi
  1. dan: 11. april: Ne bacaj – spremi jelo od ostataka
  1. dan: 12. april: Kuvamo zajedno – jedemo zajedno
  1. dan: 13. april: Upoznaj svog farmera – otkrij proizvode malih, lokalnih proizvođača hrane

  2. dan: 14. april: Izaberi svoj izazov za danas! 

Objave tokom izazova možete objavljivati i na svojim FB i IG profilima, uz #eatsmartchallenge – obratite pažnju na to da je važno da objave budu podešene tako da ih vide svi, ne samo prijatelji, jer će na kraju izazova nagraditi najaktivnije!ESC_Instagram_Challenge-0

Svako može da učestvuje!

Svaki pojedinac svojim načinom života utiče na planet Zemlju. Kada biramo namirnice, treba da imamo u vidu, ne samo šta jedemo, već kako je ta hrana stigla do nas, ko ju je uzgajao, koliko je procesirana… Organska hrana, hrana iz kontrolisanog uzgoja, lokalno proizvedena hrana ima pozitivan uticaj i na naše zdravlje, ali i na celu našu planetu

Zemlja, voda i otpad

Na više od 35% zemljine površine čovek uzgaja razne vrste žitarica koje tokom rasta dobijaju đubrivo, zalivanje, pesticide… Poljoprivreda troši čak 70% ukupne vode koju čovek potroši. A oko 30% sve proizvedene hrane se baci.

Rizik po zdravlje

Naša ishrana utiče na naše zdravlje. Gojaznost i drugi problemi kao posledica loše ishrane postali su vodeći zdravstveni problem širom sveta u zemljama u kojima postoje viškovi hrane. S druge strane, i dalje postoje zemlje u kojima ljudi gladuju. Iako se globalno baci oko 30% proizvedene hrane, stotine hiljada ljudi pati od malnutricije ili gladuje.
ESC Credit-iStockphoto-2

Dobre vesti

Održiva proizvodnja hrane ne pogoduje samo planeti, već i našem zdravlju. Održiva proizvodnja podrazumeva manje pesticide ili organski uzgoj, troši manje vode za uzgajanje hrane. Hrana nam daje neverovatne mogućnosti da postavimo i preispitamo svoje lične i moralne vrednosti, svakoga dana, tri puta dnevno.

Kakav se to roditelj drzne da traži da ga ne prekidaju?!

Posted in Dogadjaji by

Ako do sada niste videli video snimak tate eksperta za društvene prilike u Aziji kako daje intervju uživo za BBC video snimak tate eksperta za društvene prilike u Aziji kako daje intervju uživo za BBC putem skajpa, koje prekidaju deca veselo ulećući u prostoriju, onda nemate internet. 🙂
Za samo nekoliko sati, ovaj tata je postao viralni hit, a sa masom pregleda ovog snimka krenule su i analize predrasuda (zašto je većina pretpostavila da je žena koja uleće za decom da spasi stvar dadilja, a ne mama), a još više, i na raznim jezicima, kakav je to otac koji je „odgurnuo dete tokom skajp razgovora!“.

reakcije fb

Samo neki od FB komentara na ovaj video

 

Reakcije, u najmanju ruku, kao da je čovek šutnuo dete. Meni ne izgleda ni kao da je grub, ni kao da se dete štrecnulo, uplašilo, potreslo… čak se tata, svestan apsurdne situacije, i osmehuje dok rukom pokušava da izgura dete iz kadra.

bbc print screen

BBC print screen

Da, odgurnuo ga je rukom iz kadra, verovatno i bez tog upada imajući tremu, jer čak i najpoznatiji političari ili naučnici retko dobiju priliku da govore uživo za BBC. Mi ne znamo koliko mu je bio važan ovaj intervju. Mi ne znamo šta mu je zavisilo od dobrog utiska u ovom intervjuu. Mi nemamo pojma kakav je on otac (a očigledno nije loš, čim deca sa radošću utrčavaju u njegovu radnu sobu?). U intervjuu koji je naknadno dao pominje, između ostalog, da je od struka na dole nosio farmerke. Možda mu je prolazilo kroz glavu „ako ustanem da ga uzmem u krilo ili izvedem iz sobe, videće se farmerke!“, i to mu je kreiralo još veću tenziju. Mi ne znamo šta on misli da mu je sve zavisilo od utiska na tom uključujenju i pod kakvim je pritiskom bio. Mi nikad ne možemo znati kako je u tuđim cipelama i zato je opasno suditi. Pre više od 25 vekova Platon je rekao „Budi ljubazan, jer svako koga sretneš bije bitke o kojima ništa ne znaš.“ O tome sam već pisala, ali nije zgoreg ponoviti, taj tekst možete čitati ovde. 
Takođe ne možemo znati kako će nam biti u našim cipelama za koju godinu. Recimo, kad mi je prvo dete imalo sedam meseci pisala sam magazin „Roditelj i dete“ o komunikaciji sa decom – pisala ono što znam iz teorije, ono u šta verujem i ono što sam mislila da ću raditi. Sedam godina i tri deteta kasnije, mogu samo da se smejem na taj tekst u kome tvrdim da nema potrebe nikada povisti ton. 🙂 Svi želimo da budemo što bolji ljudi i da uvek reagujemo idealno. Ali nekada, negde, budemo na rubu živaca, iznureni od umora, i postupimo kako inače ne bi. I to je ok, ne postoji idealno. Postoji ljudsko i ne treba ga osuđivati. No, da se vratimo tati iz intervjua:

Hajde vas da vidim da dajete izjavu live za BBC, i da dete utrči u sobu, baš biste uzeli dete u krilo, prestali da govorite o temi i zapevali cincili bomboli. Zapravo, ne mora BBC, evo zamislite najobičniji poslovni razgovor koji vam je važan. A dete čak ne mora ni da uđe u sobu. Viče iz WC-a „maaaaamaaa, kakilaaaaa!“ i to vrlo jasno čuju ljudi sa kojima ste isključivo u poslovnoj interakciji i želite da ostavite što bolji utisak. Nije važno da li će se ti ljudi nasmejati i biti blagonakloni, ili zaključiti da ne umete da razdvojite privatno i poslovno. Linčujte me javno, ali desilo se da zatvorim vrata jer se deca preglasno igraju dok pokušavam da obavim poslovni razgovor. I ne mislim da je to nenormalno. Deca najbolje uče iz primera, i primerom im treba pokazati da postoje i stvari u životu koje nisu razbibriga, i trenuci kada mama i tata ne mogu da im poklone stoprocentnu pažnju. Trenuci kada treba poštovati to što mama i tata rade. Trenuci kada treba dati vremena mami da nešto završi. Deca su važna. A važne su i druge stvari i nekada nije lako napraviti savršen balans. Ali je uvek lako suditi o drugima. Sedeći put pre nego što osudimo celokupno roditeljstvo jednog čoveka na osnovu jednog gesta, pokušajte da se stavite u njegove cipele.

 

Energija koja pomera stene: mama preduzetnica

Posted in Dogadjaji by

Na Bazaru mama preduzetnica učestvujem od prvog Bazara, predstavljajući svoje ovsene kolače Anđele. Osim što je ovaj događaj sjajna prilika za promociju proizvoda, takođe je idealno mesto da upoznate druge mame preduzetnice. Iako Vam ovo, možda, ne zvuči dovoljno važno, verujte da jeste. Ne samo zato što neko zna nekog ko može da Vam pomogne u poslu, nego zato što su neke od tih žna već godinama u svojim uspešnim poslovima, prošle su „preduzetničku školu“ kroz iskustvo, i vrlo su raspoložene da podele to iskustvo sa drugim mama punim entuzijazma. Čak i ako niste u svom biznisu, energija žena koje se ovde okupe verujući u to što rade je fascinantna i ne možete da je ne osetite! 🙂

bazar-mama-preduzetnica-2

Jedna takva enormna ženska energija je i pokrenula Bazar mama preduzetnica, i ne samo to, već i niz radionica posvećenih mamama, besplatnu pravnu pomoć, kao i edukaciju preduzetnica. Ta energija ima jedan od najlepših osmeha koji ste ikada videli, a trenutno sve pomenute stvari radi u osmom mesecu trudnoće, uz dete koje prohodava. Ime joj je

img_0179

To je taj osmeh o kome vam govorim 🙂

Jovana Ružičić. „Energije sam uvek puna“, kaže Jovana, „a sada mi je najviše daje ono što me okružuje- predivan sin, moj životni partner, porodica, prijatelji, posao koji obožavam kao i činjenica da sam srećna i zadovoljna sam tim gde sam i što imam.“

Jovanu sam upoznala kada je pokrenula kampanju P(B)ravo za mame i okupljala kritičnu masu žena koja bi simboličkim prostiranjem pelena ispred republičke skupštine skrenula pažnju nadležnih na problem sa kojim se susreću porodilje koje mesecima, pa čak i godinama čekaju da im poslodavac isplati zarađenu porodiljsku nadoknadu. Inicijativa se zalagala da se porodiljska nadoknada isplaćuje direktno porodilji, ne poslodavcu. Interesantno je da Jovana tada još nije bila mama u pravom smislu te reči, naime, u to vreme još nije imala dece, ali je bila vrlo svesna problema i potreba mama u Srbiji, odakle se i rodio “Centar za mame”.  Kako to?

„Centar za mame je spoj nekoliko za mene bitnih stvari- Centar sam pokrenula ubrzo posle povratka iz Amerike, gde sam živela 11 godina, kada sam se vratila u Srbiju puna entuzijazma da menjam stvari. Znala sam da želim da radim nešto od nacionalnog značaja, a mislim da prava žena, a posebno mama to svakako jesu, i znala sam da želim da radim nešto vezano za ženska prava. Mame su bila logična ciljna grupa. U Americi sam godinama bila aktivna u raznim organizacijama za prava žena, koje nažalost često prava mama ne prepoznaju kao temu vrednu zalaganja. Ja mislim da prava mama to svakako jesu i da našim aktivnostima utiremo put jednoj globalnoj inicijativi, što mene profesionalno i lično vrlo motiviše.“

Centar za mame često organizuje radionice koje osnažuju mame, ohrabruju ih da vole svoje telo, da brinu o sebi… koliko mame to prepoznaju i cene?

„Na prvoj radionici Centra za mame, u leto 2012. godine, pojavila se samo jedna mama- moja, koja je došla da podrži kćerku jedinicu 🙂 Od tada se broj mama koje prepoznaju naš trud znatno uvećao. Svakim danom sve više mama saznaje da postoji organizacija koja im pruža podršku, a njihova zahvalnost za ono što radimo je nešto što itekako utiče pozitivno na nas koji smo deo Centra.“

Gde si ti sada između uloge mame, aktivistkinje, edikatorke… kako balansiraš, u čemu najviše uživaš?

„Svakim danom balansiram između tih uloga, plus još mnogih – kćerka sam mojoj mami koja se, nažalost, nikada nije oporavila od posledica moždanog udara koji ju je ostavio nepokretnom i bez govora, trudim se da budem dobra partnerka mom dragom što mi ponekad i uspeva, drugarica sam, kuma sam, organizatorka sam i drugih aktivnosti i grupa…. U svim ulogama uživam i sve znaju da me, ponekad, umore. Dobra strana te količine različitih uloga je što kada me jedna zasiti ili preoptereti imam puno drugih kojima mogu da se okrenem, a loša strana je što se na dnevnom nivou bavim sa gotovo svim tim, plus makar po desetak različitih tema i akcija Centra za mame. Primetila sam, pogotovo sada, kada me od porođaja deli samo par nedelja, da mi je nekada baš teško to da sve uklopim i da se često na kraju dana osećam kao da sam istrčala maraton iako nisam ni izašla iz kuće, gde radim. Jedina stvar u kojoj uživam uvek je uloga mame- odnosno, uvek kad je moj sin lepo raspoložen. 🙂 „

Hajde da ubedimo one koje se dvoume da posete Bazar mama preduzetnica? 🙂bazar-mama-preduzetnica

„U Beogradu ima puno sjajnih dešavanja, ali Bazar mama preduzetnica je jedino mesto gde možete upoznati žene čija energija može da pomeri stene i promeni svet na bolje, da kupite proizvode koji nisu dostupni svuda i da dobijete savet, ali i inspiraciju, ako razmišljate o pokretanju sopstvenog preduzeća.“

Sledeći, osmi po redu, Bazar mama preduzetnica, održava se 19.februara 2017. godine u beogradskom Delta Cityju, od 10 do 22h. Vidimo se! 🙂

„Mamin san“, besplatna tribina za trudnice

Posted in Dogadjaji, Mama by

Vrlo korisna i zanimljiva tribina “Mamin san“ održaće se 15. aprila 2016. godine (petak) sa početkom u 17h u sali 1 Opštine Novi Beograd u organizaciji udruženja „Mamin san“.

Verovatno je najznačajnija informacija da je ulaz potpuno slobodan, za sve trudnice i zainteresovane. Žena puna entuzijazma koja je idejni tvorac celog događanja, babica Danka Todorović, najavljuje predavanja i radionice iz raznih oblasti koje bi mogle zanimati buduće mame:

12226923_443358995861282_7891649459033937235_n

Danka Todorović

Predavanje na temu „Put do novog života – Fiziološka trudnoća i porođaj” održaće dr Ivan Bojović, ginekolog, dok će dr Marija Barać uputiti sve prisutne u temu „Inteligencija deteta –NTC učenje“. O značaju i upotrebi matičnih ćelija pričaće predstavnik kompanije „Seracell“ koja je lider na tržištu kada je reč o kvalitetu i jedini sertifikovani nosilac „AAA“ kreditnog rejtinga među svim bankama matičnih ćelija u našoj zemlji. U okviru panela „Mamin san“ biće organizovan i Sajam zdravlja gde će svi budući roditelji moći da dobiju besplatne konsultacije sa nutricionistom i stomatologom.

Takođe, za sve trudnice obezbeđeni su posebni pokloni.

Ulaz jeste slobodan, ali da biste bile sigurne da će vaas sačekati mesto, poželjno je prijaviti se unapred na mejl skola.mamin.san@gmail.com ili na broj 060 318 40 17.

Sve dodatne informacije o samom panelu možete dobiti ukoliko posetite stranicu „Mamin san –škola za trudnice“ na Fejsbuku.

Kako da usrećite nekog svojom kosom

Posted in Dogadjaji by

Smatram da svako hvalisanje učinjenim dobrim delom umanjuje značaj tog dobrog dela. Viđali ste to na društvenim mrežama: print screen ekrana telefona sa porukom hvala što ste poslali SMS za lečenje nekoga. Ili selfi sa kesama koje se nose u Crveni Krst.  Ja, pak, verujem da dobra dela treba raditi u tišini. Međutim, danas pravim izuzetak, jer su me to zamolili upravo autori akcije u kojoj sam učestvovala:

U toku je akcija „Kilometar kose“, svako ko ima najmanje 15cm zdrave kose može da se ošiša i pokloni kosu za izradu perika za decu obolelu od raka, koja su, zbog lečenja hemoterapijom, svoju kosu izgubila. Možete pisati začetnicima akcije putem Facebook stranice i zatražiti adrese salona koji Vas mogu i besplatno ošišati, ili, pak, samo proceniti da li Vam je kosa dovoljno duga i zdrava. Na primer, ako ste ošišani stepenasto, najkraća dlaka mora imati 15cm. Iz moje kose izvukli smo i koji cm više 🙂

Ovako je počelo:

 

Sunce u kosi...

Sunce u kosi…

Ošišala sam se kod svoje frizerke. Verujem da su ljudi u salonima koji učestvuju u akciji sjajni, ali nisam navikla da mi nepoznati ljudi “ rade o glavi“! 🙂

CYMERA_20150310_113043

A može Vas ošišati i drugarica kod kuće, važno je samo da kosu spremite tako što ćete je raščešljati, prethodno oprati i osušiti, i vezati gumicama tako da što ravnije pada.

CYMERA_20150316_214051

Ako se šišate u partnerskom salonu, oni će se pobrinuti za kosu, a ako ne, pošaljite je poštom u NURDOR – udruženje roditelja dece obolele od raka. Ja sam slala Post Expressom jer su pouzdani u isporuci.

IMG_20150316_134620~2

Na kraju, ako i pomislite da je već dovoljno ljudi doniralo kosu, setite se da je za samo jednu periku potrebno čak 6 do 8 donacija! Akcija sigurno traje do kraja godine, a možda i duže, kažu organizatori.

CYMERA_20150316_213921

Ako nemate kosu, podelite ovaj ili neki drugi tekst o ovoj akciji, važno je da ga vidi što više ljudi, i da zaista, i što pre, skupimo kilometar kose!

Kako da vaspitavamo bez batina, nagrada i kazni?

Posted in Dogadjaji, Odgajanje dece by

Mesecima aktuelna tema, od najave da će zakon zabranjivati bilo kakvo fizičko kažnjavanje dece, jeste rasprava o tome da li treba ili ne tući decu. U medijima se pojavljuju pristalice batina i njihovi protivnici. Ovi drugi govore o tome da je svaka kazna, posebno fizička, loša, ali CYMERA_20150123_234419zbunjenim roditeljima, koji kao da gledaju teniski meč između ove dve strane, malo ko nudi alternative i smernice ka drugačijem vaspitanju, ka izgradnji roditeljskog autoriteta bez batina.

U prethodnom tekstu Divne mame na ovu temu već sam citirala jednog roditelja koji mi se žalio na ovaj problem, neću ponavljati, ali tekst možete čitati ovde, te znam da za ovu temu postoji veliko interesovanje.

Roditelje koji žele da unaprede svoj odnos sa decom obradovaće tribina koja se održava u četvrtak, 29. januara, u 18h, u Mikser House-u, Karađorđeva 46, Beograd, pod nazivom „Kako da vaspitavamo bez batina, nagrada i kazni“. Ovo je prvi događaj ove vrste, zamišljen kao tribina-radionica, mesto inspiracije za roditelje, na kome će se govoriti o sledećim temama:

– Zašto tradicionalni modeli u vaspitanju, koji su “nekada pili vodu“ danas donose više štete nego koristi?

– Ako ne strogost i popustljivost-šta onda?

– Zašto je jako važno redefinisati pojam “disciplina“?

– Šta znači kada kažemo da je najčešći uzrok dečjem neprihvatljivom ponašanju ne “neću“ nego “ne znam“?

– Kako nam najnoviji nalazi neuro-nauke mogu pomoći da postanemo bolji roditelji?

– Četiri pretpostavke/veštine koje će nam značajno pomoći u komunikaciji sa decom ranog uzrasta.

Moja malenkost biće moderator ovog događaja, što znači da ću imato zadovoljstvo da razgovaram sa tri sjajne i veoma stručne osobe.

CYMERA_20150123_234143Ona zahvaljujući kojoj smo se, praktično, i upoznale i uopšte došle na ideju da pokrenemo ovu tribinu je Sanja Rista Popić, pedagoškinja, autorka stranice i postera „Pametan roditelj“. Sanja se u često u radu susreće sa problemima u komunikaciji dece i roditelja, pa će i na samoj tribini roditeljima pokušati da olakša svakodnevnu komunikaciju sa decom mlađeg uzrasta.

Druge dve sjajne osobe koje ćete čuti su Žana Erdeljan, psiholog i Ivana Muškinja, sociolog. One su i voditelji treninga roditeljskih veština “Pozitivno roditeljstvo’‘ i drugih edukativnih aktivnosti za roditelje. Obe su sertifikovani edukatori za roditelje u oblasti pozitivne discipline.

zaza-e1384177456409Žana otkriva deo svoje misije kao stučnjaka i kao roditelja:
„Jedan od osnovnih ciljeva mog rada je rušenje mitova i tabua o roditeljstvu, kao i menjanje paradigme roditeljstva. Roditeljstvo je čarobno putovanje, istina, često ispunjeno brojnim nedoumicama i problem-situacijama, ali onog trenutka kada počnemo da ga doživljavamo i kao učenje, prvenstveno o nama samima, ono postaje izazov i najvažnija životna misija.
Svakodnevni kontakt sa decom i situacije u kojima javljaju strah, bol, ljutnja, osećaj krivice, frustracije itd. jesu trenuci u kojima se u najvećoj meri ‘ogolimo’ kao ljudska bića, postanemo ranjivi i nezaštićeni, ali upravo te situacije i nose najveći potencijal u roditeljstvu. U istim tim situacijama možemo da naučimo da deci postajemo učitelji najvažnijih životnih lekcija i veština (poput samokontrole, empatije, podrške drugom u rešavanju problema, poštovanju drugog, odgovornosti, nošenja sa greškama itd.).“

Žana ukazuje i na još jedan problem sa kojim se susreću roditelji u Srbiji: nedostatak dobrih knjiga o roditeljstvu: „Prevode se knjige koje nude ’’recepte’’ na kratke staze, a potrebne su nam knjige o dugoročnim ciljevima u roditeljstvu, vrednostima, autentičnosti u roditeljskoj ulozi, ali i o temperamentu, kako dece, tako i nas odraslih koji decu vaspitavamo. U pristupu pozitivne discipline, koji u svom radu primenjujem od 2006. godine našla sam odgovore na mnoga pitanja koja su me mučila, i kao profesionalca, ali i kao mamu. Od tada, ovaj pristup pokušavam da približim što većem broju roditelja.“, kaže Žana, a predstojeću tribinu najavljuje kao „poklon’’ roditeljima i početak ispunjavanja obećanja koje dala samoj sebi: “ moj profesionalni cilj je da budem podrška i  inspiracija roditeljima koji su hrabri i koji  tragajući za najboljom verzijom sebe pomažu svojoj deci u odrastanju, rastući i menjajući se zajedno sa njima na tom putu„.

ivana-e1384091671547Ivana Muškinja, sociolog, ističe i da će roditelji imati priliku da dobiju odgovore na mnoge nedoumice: „Za sve nas roditelje važi da svojoj deci  želimo  najbolje ali nismo uvek sigurni šta je to „najbolje“. Upravo u tom prostoru između naših dobrih namera i ograničenih znanja i veština, vidim priliku za iskren, blizak i atentičan inspirativni razgovor o roditeljstvu u ovom našem svetu stalnih promena. Kada smo sa decom često uviđamo svoje najgore, a nadam se vidimo i cenimo i one najbolje strane, zato mi je cilj (a i lična odgovornost) da na ovom susretu pristupimo roditeljima onako kako bismo voleli da oni pristupaju svojoj deci.  Volela bih da tragamo za rešenjima koja nam dopuštaju da svi postojimo sa svojim različitostima i učimo da gradimo odnose zasnovane na ravnopravnom dostojanstvu.“, kaže Ivana.

Nadam se da vas je ovo kratko predstavljanje tema i učesnica inspirisalo da nam se pridružite: ulaz je slobodan! 🙂

Druga ovakva tribina zakazana je za petak, 6. februar. Mesto održavanja je Malo Pozorište Mladih, Ignjata Pavlasa 4, Novi Sad.

Kad život počne preživljavanjem

Posted in Dogadjaji, Dojenje by

Znate li koliko se beba rađa pre vremena, odnosno previše rano da moglo da se kaže da imaju dovoljnu težinu, dovoljno razvijena pluća itd. za normalan bebeći život, bez inkubatora i odeljenja neonatologije? Jedna od deset beba rodi se pre vremena, širom sveta. U svetu se, svake godine, pre vremena rodi 15 miliona beba. U Srbiji, više od 4000, ili 11 beba svakoga dana. Dakle danas, dok ja pišem blog, Vi čitate, život teče, čak jedanaest beba primljeno je odeljenje neonatologije zbog prevremenog rođenja.

Prošle godine, negde u ovo vreme, svet je obišla vest o dečaku koji je rođen na Floridi, težak

Foto: Mali Knor sa burmom oko nožice. Izvor fotografije: www.abcnews.go.com

samo 400 grama! Bio je toliko sićušan da ga je mama fotografisala sa burmom oko nožnog članka. Doktori su joj savetovali da ga što češće fotografiše jer mu nisu davali velike šanse da preživi. Ipak, dečak je, posle šest meseci borbe, uspeo sasvim da ojača i da svoj prvi Božić provede kod kuće. Naravno, budući da je rođen u 24. nedelji trudnoće,  grudi njegove mame nisu ni pomislile da počnu da prave mleko. I, naravno, ja ne znam kako su i čime hranili ili dohranjivali ovog dečaka, ali znam da su mama ovog dečaka, i tim doktora i medicinskog osoblja koji ga je negovao, imali na raspolaganju čitavu mrežu banaka humanog mleka širom Amerike. U Sjedinjenim Državama, naime, postoji nekoliko nacionalnih organizacija koje se bave sakupljanjem humanog mleka, čuvanjem, distribucijom humanog mleka, i podsticanjem mama koje doje da doniraju svoje mleko. Neke od njih finansira država, neke se finansiraju donacijama, ali sve funkcionišu u dva pravca: prikupljanje mleka i obezbeđivanje mleka za prevremeno rođene bebe ili bebe čije majke ne smeju da ih doje, npr. zato što su zaražene HIV virusom. Uz ove aktivnosti, banke humanog mleka konstantno se oglašavaju pozivajući nove donatorke da se priključe. U praksi ovo znači da bilo koja mama koja ima problem sa dojenjem, a želi najbolje za svoju bebu (Svetska zdravstvena organizacija ovako rangira ishranu novorođenčadi: na prvom mestu je majčino mleko, na drugom majčino mleko koje mama ostavi u flašici da bi druga osoba hranila bebu, na trećem je mleko druge mame, i na četvrtom, ujedno i poslednjem, dohrana, tj. mlečna formula) može čak i putem Interneta da obezbedi ovu dragocenu hranu za svoju bebu.
Kod nas je do nedavno ovo sve zvučalo kao naučna fantastika. Od pre četri godine voda Rosa pokrenula je projekat prve banke humanog mleka u Srbiji. Prva banka osnovana je u Beogradu, nedugo potom i druga u Novom Sadu, a u planu je i treća, u Kragujevcu. Nažalost, kako je svest o značaju dojenja u našoj zemlji prilično niska (prema podacima UNICEF-a samo 11% majki isključivo doji do navršenog šestog meseca života bebe), tako je i obezbeđivanje mleka prilično teško. Količine koje se obezbede dovoljne su samo za bebe na odeljenju neonatologije.

Međutim, banka humanog mleka ima još jednu veoma važnu funkciju, koju najbolje razumeju upravo mame prevremeno rođenih beba.

Jedna moja koleginica prošle godine postala je baka po prvi put u životu. Njena snaja nosila je blizance koji su morali da budu rođeni carskim rezom nekoliko nedelja pre termina jer jedna od beba nije dobijala dovoljno hrane, laički rečeno. Ispostavilo se da su oba blizanca nedovoljno razvijena za samostalan život, pa su smešteni u inkubatore, ali njihova mama, rešena da doji, odlučila je da podstiče prve znake laktacije time što je izmlazavala svoje mleko. Naravno da nije  smela da bude prisutna na intenzivnoj nezi po ceo dan, ali, zahvaljujući postojanju banke humanog mleka, ona je mogla da donosi svoje mleko i da obezbedi svojim sinovima da se hrane najboljom mogućom hranom. Za sitniju bebu, koja se pokazala kao ješnija, ipak nije bilo dovoljno, pa su morali da ga dohranjuju mlečnom formulom, ali svaka kap majčinog mleka koju je dobio za njega je bila eliksir.

Mogu sad da se bavim demagogijom, pa da tvrdim da bi bez majčinog mleka mnoooogo duže bili u inkubatorima, ali neću. Važno je da je njihova mama nastavila da im dojenjem daje dve najvažnije stvari za svaku bebu: ljubav i najzdraviju i najprirodniju hranu. Mali heroji iz inkubatora danas su dva zdrava jednogodišnjaka!

Bazar mama preduzetnica ponovo u Beogradu

Posted in Dogadjaji by

Centar za mame organizuje drugi po redu Bazar mama preduzetnica. Cilj ovog Bazara, koji je po prvi put okupio na jednom mestu mame preduzetnice u Srbiji, je da promoviše i podrži mame koje su se osmelile da započnu svoje preduzeće, da ih međusobno umreži, da predstavi široj javnosti sjajne stvari koje one rade, kao i da omogući mamama ekskluzivnu lokaciju za prodaju proizvoda i usluga.

Bazar će okupiti mame preduzetnice u tržnom centru Delta City u Beogradu, u nedelju 12. oktobra,  od 10.00 do 22.00.

Učestvovanjem na Bazaru, mame preduzetnice dobiće priliku: da prodaju i promovišu svoje proizvode i usluge u tržnom centru Delta City; priliku da se upoznaju i umreže sa drugim mamama preduzetnicama; promociju preduzeća i same mame preduzetnice.

Anđeli kolači na prethodnom bazaru mama preduzetnica

Anđeli kolači na prethodnom bazaru mama preduzetnica

Dvadeset mama je na prošlom Bazaru predstavilo svoje kompanije i prodavalo ručno rađene proizvode. Mame su izlagale najrazličitije stvari – od nameštaja, kolača, igračaka za decu, garderobe za decu i odrasle, platnenih pelena, do nakita, kozmetike, kursa joge, profesionalnog šminkanja, ponuda za učenje jezika i ponuda za putovanja. Posetioci koji do tada nisu isprobali neke od ovih proizvoda, imali su priliku da se upoznaju sa njima, a oni koji ih jesu isprobali, upoznali su se sa sjajnim ženama koje su proizvode osmislile koje i vi možete da upoznate na Facebook stranici Centar za mame.

DajDaj platnene pelene na prethodno održanom bazaru mama preduzetnica

DajDaj platnene pelene na prethodno održanom bazaru mama preduzetnica

Ako ste i Vi mama preduzetnica, prijavite se na info@centarzamame.rs i pridruže nam se 12. oktobra. Rok za prijavu je do petka, 3. oktobra.