Način na koji jedemo menja svet!

Način na koji uzgajamo, transportujemo, proizvodimo, konzumiramo i bacamo hranu ima ogroman uticaj na našu planetu. Hajde da razmislimo o hrani kroz sedam izazova, po jedan za svaki dan, od 8 do 14 aprila. Dovoljno je da se registrujete u dva klika na ovoj platformi:  https://eat-smart.confetti.events/.

Ovo će biti naši izazovi:

1. dan: 8. april: Voli zeleno – budi vegetarijanac jedan dan 

  1. dan: 9. april: Kao naše bake – Skuvaj ceo obrok
  1. dan: 10. april: Otkrivaj novo – probaj nešto što nikada nisi
  1. dan: 11. april: Ne bacaj – spremi jelo od ostataka
  1. dan: 12. april: Kuvamo zajedno – jedemo zajedno
  1. dan: 13. april: Upoznaj svog farmera – otkrij proizvode malih, lokalnih proizvođača hrane

  2. dan: 14. april: Izaberi svoj izazov za danas! 

Objave tokom izazova možete objavljivati i na svojim FB i IG profilima, uz #eatsmartchallenge – obratite pažnju na to da je važno da objave budu podešene tako da ih vide svi, ne samo prijatelji, jer će na kraju izazova nagraditi najaktivnije!ESC_Instagram_Challenge-0

Svako može da učestvuje!

Svaki pojedinac svojim načinom života utiče na planet Zemlju. Kada biramo namirnice, treba da imamo u vidu, ne samo šta jedemo, već kako je ta hrana stigla do nas, ko ju je uzgajao, koliko je procesirana… Organska hrana, hrana iz kontrolisanog uzgoja, lokalno proizvedena hrana ima pozitivan uticaj i na naše zdravlje, ali i na celu našu planetu

Zemlja, voda i otpad

Na više od 35% zemljine površine čovek uzgaja razne vrste žitarica koje tokom rasta dobijaju đubrivo, zalivanje, pesticide… Poljoprivreda troši čak 70% ukupne vode koju čovek potroši. A oko 30% sve proizvedene hrane se baci.

Rizik po zdravlje

Naša ishrana utiče na naše zdravlje. Gojaznost i drugi problemi kao posledica loše ishrane postali su vodeći zdravstveni problem širom sveta u zemljama u kojima postoje viškovi hrane. S druge strane, i dalje postoje zemlje u kojima ljudi gladuju. Iako se globalno baci oko 30% proizvedene hrane, stotine hiljada ljudi pati od malnutricije ili gladuje.
ESC Credit-iStockphoto-2

Dobre vesti

Održiva proizvodnja hrane ne pogoduje samo planeti, već i našem zdravlju. Održiva proizvodnja podrazumeva manje pesticide ili organski uzgoj, troši manje vode za uzgajanje hrane. Hrana nam daje neverovatne mogućnosti da postavimo i preispitamo svoje lične i moralne vrednosti, svakoga dana, tri puta dnevno.

Advertisements

Pravilna ishrana počinje još pre rođenja

U vremenu kada je sve brzo, pa i hrana, a takođe je sve i predmet zarade, ponajviše teorije o hrani i razni režimima ishrane, teško je sačuvati kompas i znati kako na najzdraviji mogući način hraniti svoje dete. „Zapravo je vrlo jednostavno, ako znate osnovne principe i ako se vodite nekim osnovnim pravilima, koji su često i pravila zdravog razuma.„, kaže dr Olga Ličina, doktorka medicine i članica Evropske asocijacije kliničkih nutricionista.
Pravilna ishrana počinje još u maminom stomaku, zbog toga je veoma važno da trudnice jedu uravnoteženo, da unose što više svežeg voća i povrća i dovoljno gvožđa. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje najmanje u prvih šest meseci bebinog života, a poželjno je i duže. Majčino mleko je najviše bogato proetinima, koji su, pre svega, laktoalbumini, koji se mogu sintetski napraviti, dok imunoglobulini predstavljaju antitela majke koja doprinose izgradnji imuniteta bebe, i ne mogu se stvoriti veštački i spakovati u dohranu.“
Prvih pet života kod deteta su kao temelj kuće. Ne samo da se tada formira ličnost, već i telesne navike i navike u ishrani. „Neophodno je bebama uvoditi jednu po jednu namirnicu, počevši od hrane sa manje alergena, na primer pirinač, ka hrani sa više alergena, jer i to doprinosi da se stvore ili ne stvore alergije kod dece.“ kaže dr Ličina.
Takođe, treba se manje koncentrisati na kalorijski unos, a više na nutritivni. To znači da deci ne treba da brojite kalorije, već da vodite računa da na njihovom jelovniku uvek bude dovoljno vitamina, minerala, gvožđa… Kada je reč o kalorijama i količini hrane, roditelji često zaboravljaju da deca imaju mnogo manji želudac od nas. Poželjno je davati im manje obroke, a češće. Više manjih obroka podstiče probavni sistem da redovno i pravilno radi, a da ne bude opterećen
dani ruca

Detaljnije o tome kako kreirati uravnoteženu ishranu kod dece, zašto je dojenje toliko važno, zašto su u porastu nutritivne alergije i kako ih ublažiti, da li deca treba da budu vegani i druge odgovore na temu pravilne ishrane možete da čujete u nedelju, 4. septembra, u 11.30h, na šestom spratu Beograđanke, Masarikova 5 u Beogradu, u prostorijama Kancelarije za mlade „Gnezdo“, gde će dr Ličina držati predavanje na temu ishrane kod dece. Ulaz je slobodan i nije potrebna prethodna prijava.

12111909_10153287854063160_2217564596788533941_n

Dr Olga Ličina