Kako odviknuti dete od pelena

Ništa lakše od odvikavanja deteta od pelena! Evo kako da se dete nauči na nošu u deset lakih koraka:

1. Sklonite sve tepiheklizav-pod
2. Skinite pelenu
3. Brišite pod
4. Perite gaćice
5. Brišite pod
6. Perite gaćice
7. Brišite pod
8. Perite gaćice
9. Brišite pod
10. Perite gaćice

Šalu na stranu, postoje hiljade i hiljade stranica ispisanih na ovu temu, što u formi knjiga, što u formi blogova i portala, i posle bezbroj iščitanih tekstova o tome, i dva deteta koja su se odavno odvikla, ništa lakše nisam uspela da odvikem treće. Štaviše, činilo mi se da mi treći put ide najteže, ponekad sam, u najcrnjim trenucima, zamišljala kako do pred školu perem ukakane gaće… na trenutke čak razmišljala da bacim sav trud u vodu, vratim pelenu i sačekam da dete samo kaže „skinite mi, bre, ovo!“…. preispitivala da li je rano, da li sam dobro ispratila sve znake koji ukazuju na to da je dete spremno (svesno je fiziološke radnje, odlazi u ćošak kad predoseti da će da kaki, nema otpor prema noši itd….). I taman kada je izgledalo kao da ćemo se svi udaviti u upiškenim gaćicama, dete je samo počelo da seda na nošu i da traži da ide u wc kad nismo kod kuće. I tako, nakon litara i litara obrisane mokraće s poda, nemam nikakve tajne trikove da podelim sa Vama, samo dve krilatice koje treba da budu Vaše svetlo na kraju tunela, kad pomislite da je beznadežno:
1. Proći će. Ne za tri dana, niti za dve nedelje, ali za mesec, dva ili tri, nećete više brisati pod i prati gaće, i ta agonija će Vam se najpre činiti kao tren iz prošlosti, a potom ćete je i zaboraviti.
2. Kad skidate – skinite. I ne vraćajte. Nema „pelene za spavanje“, „noćne pelene“ ni drugih vrsta izgovornih pelena. To samo zbuni dete jer nekada sme da piški, a nekad ne, pa ni samo više ne uspeva da odredi kad je taj trenutak kad sme, a kad mora da potraži nošu. Mnoge mame noću stavljaju pelenu detetu iako dete uveliko koristi wc, objašnjavajući da je ta pelena „ujutru uvek mokra“. I biće mokra dokle god je budete stavljale. Radije kupite mušemu i preživite par noćnih nezgoda, dešava se, čak i mnogo starijoj deci, npr, ako sanjaju da su u wc-u.

Advertisements

Pravilna ishrana počinje još pre rođenja

U vremenu kada je sve brzo, pa i hrana, a takođe je sve i predmet zarade, ponajviše teorije o hrani i razni režimima ishrane, teško je sačuvati kompas i znati kako na najzdraviji mogući način hraniti svoje dete. „Zapravo je vrlo jednostavno, ako znate osnovne principe i ako se vodite nekim osnovnim pravilima, koji su često i pravila zdravog razuma.„, kaže dr Olga Ličina, doktorka medicine i članica Evropske asocijacije kliničkih nutricionista.
Pravilna ishrana počinje još u maminom stomaku, zbog toga je veoma važno da trudnice jedu uravnoteženo, da unose što više svežeg voća i povrća i dovoljno gvožđa. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje najmanje u prvih šest meseci bebinog života, a poželjno je i duže. Majčino mleko je najviše bogato proetinima, koji su, pre svega, laktoalbumini, koji se mogu sintetski napraviti, dok imunoglobulini predstavljaju antitela majke koja doprinose izgradnji imuniteta bebe, i ne mogu se stvoriti veštački i spakovati u dohranu.“
Prvih pet života kod deteta su kao temelj kuće. Ne samo da se tada formira ličnost, već i telesne navike i navike u ishrani. „Neophodno je bebama uvoditi jednu po jednu namirnicu, počevši od hrane sa manje alergena, na primer pirinač, ka hrani sa više alergena, jer i to doprinosi da se stvore ili ne stvore alergije kod dece.“ kaže dr Ličina.
Takođe, treba se manje koncentrisati na kalorijski unos, a više na nutritivni. To znači da deci ne treba da brojite kalorije, već da vodite računa da na njihovom jelovniku uvek bude dovoljno vitamina, minerala, gvožđa… Kada je reč o kalorijama i količini hrane, roditelji često zaboravljaju da deca imaju mnogo manji želudac od nas. Poželjno je davati im manje obroke, a češće. Više manjih obroka podstiče probavni sistem da redovno i pravilno radi, a da ne bude opterećen
dani ruca

Detaljnije o tome kako kreirati uravnoteženu ishranu kod dece, zašto je dojenje toliko važno, zašto su u porastu nutritivne alergije i kako ih ublažiti, da li deca treba da budu vegani i druge odgovore na temu pravilne ishrane možete da čujete u nedelju, 4. septembra, u 11.30h, na šestom spratu Beograđanke, Masarikova 5 u Beogradu, u prostorijama Kancelarije za mlade „Gnezdo“, gde će dr Ličina držati predavanje na temu ishrane kod dece. Ulaz je slobodan i nije potrebna prethodna prijava.

12111909_10153287854063160_2217564596788533941_n

Dr Olga Ličina

 

Masku namestite prvo sebi, onda detetu

Znate onu reklamu u kojoj se sportisti u svlačionici pretvaraju u filmske dive kad su gladni, pa se vrate u normalu kad im drugari ponude čokoladicu? Slogan je „kad si gladan, nisi sav svoj“, ili tako nešto. E, to je savršena istina u mom slučaju. Rešenje je vrlo jednostavno, reći ćete, samo jedi redovno. Ali kad se ne probudiš sam od sebe, nego te probudi beba, za njom se bude i dva vilenjaka koja od ranog jutra imaju potrebe koje uključuju mamino angažovanje, setim se da sam gladna tek posle koji sat, kad su svi namireni, a ja van sebe.

Bivajući svedokom jedne od tih situacija kad ne znam gde sam jer namirujem sve druge pre sebe, najbolji muž na svetu mi je citirao rečenicu iz bezbednosne prezentacije pre leta u avionima: „U slučaju pada pritiska, masku za disanje namestite prvo sebi, onda detetu“. 

download (1)

Zvuči sebično kad prvi put čujete, ali zapravo je sasvim logično: ako sami niste sposobni, kako ćete da pomognete bilo kome drugom? Na širem planu, ovo se odnosi na bilo koju potrebu mame, ne samo fiziološku: na potrebu da se sama istušira, popije kafu, izađe sa drugaricama, čita knjigu… Zvuči lako, ali u jeku bavljenja decom, to je, čini mi se, prva stvar na koju mame zaborave. Zato, drage mame, ne stavljajte sebe na poslednje mesto. Znam, nije lako (možda nije ni moguće? ja ne uspevam) staviti sebe baš na prvo, ali nemojte zanemarivati sebe. Jer srećna mama = srećna porodica! 🙂 

Pet prirodnih lekova protiv ojeda koje imate pri ruci

Ojed kod beba se može javiti kod prelaska sa mleka na hranu, ali i pre toga, ako je mama jela hranu na koju je beba osetljiva. Može se javiti i kao reakcija na jednokratne pelene,  jer njihov superupijajući gel upija sve, pa i vlagu bebine kože. Zbog toga i mnogi pedijatri savetuju prelazak na platnene pelene u slučajevima kad bebe pate od pelenskog osipa. A evo šta još možete uraditi da pomognete svojoj bebi:

 

1. Mamino mleko

Ojed bebine guze, kao i sve vrste pelenskog osipa možete izlečiti ili makar ublažiti (zavisi od stadijuma), nanošenjem par kapi maminog mleka na prethodno opranu i nežno obrisanu bebinu kožu. Ostavite da se samo osuši pre stavljanja čiste pelene.

breast-pump

 

2. Kiselo mleko

Sećate se šta je mama stavljala tati na ramena kad bi „izgoreo“ na plaži? Kiselo mleko pomoći će i u smirivanju bebine iritirane kože.

yoplait_honey_vanilla_greek_yogurt_02

 

3. Ovsene pahuljice

Da, ovsene pahuljice 🙂 sameljite ih u blenderu dok ne postanu praškaste pa pomešajte sa vodom u kadici. Za prosečnu bebeću kadicu treba oko 3 šolje pahuljca. Neka se beba kupa što duže, idealno bi bilo 15-20 minuta.

Oats Heap

 

4. Maslinovo ulje

Tolike pomade se (navodno) prave sa maslinovim uljem i to ih čini skupljim i kvalitetnijim. Za bebu je najbolje obično, prirodno, ekstra devičansko maslinovo ulje, koje ćete namazati u tankom sloju na čistu kožu.

olive-oil-660x330

 

5. Kantarionovo ulje

Još delotvornije od maslinovog, posebno ako sami berete cvetove kantariona i pravite maceraciju u maslinovom ulju. Vrlo umirujuće deluje, a najdelotvornije je ako ga namažete na iritirano mesto i ostavite malo na vazduhu, tj. ne zatvorite odmah pelenu.

breuss_massage

Dobrobiti dojenja za mamu i dete

Vekovima su žene dojile bebe, ne pitajući se da li će imati dovoljno mleka. Šta se to u moderno doba promenilo? Zašto sve češće čujemo od prijateljica da je dojenje „bolno“ i „naporno“? Da li su nam grudi mutirale? Da li su bebe danas probirljivije i ješnije?

Naravno da ne! Dojenje je najprirodnija stvar na svetu! Polemike ZA i PROTIV dojenja počele su kasnih pedesetih godina kada se na tržištu, najpre američkom, a potom i u ostatku sveta, pojavilo adaptirano mleko. Nije bilo jeftino i samo imućnije majke mogle su da ga priušte. Tako je ranih šezdesetih postalo moderno ne dojiti, što je otvorilo ogroman prostor za polemike o tome da li su deca zdravija ili bolesnija zahvaljujući dojenju. Danas se stručnjaci slažu u oceni da je majčino mleko nezamenjivo. Doduše, ne treba biti stručnjak da biste shvatili da će se Vaša beba, najverovatnije, razboleti prvi put upravo onda kada bude prestala da sisa Vaše mleko, koje joj je do tada obezbeđivalo dragoceni imunitet. Ali, dojenje nije samo značajno za dete dok je beba. Dojenje ostavlja pozitivan trag na zdravlje i intelekt deteta i kasnije u životu. Takođe pruža i niz benefita za majku koja doji.
Evo slikovitog prikaza niza dobrobiti koje dojenje pruža i detetu i majci:

dobrobiti dojenja

Kada će moje dete prohodati?

Najtačniji odgovor je: kad bude spremno. I tu Vi ne možete mnogo da uradite da mu pomognete, detetova želja za kretanjem je mnogostruko veća od Vaše želje da se ono kreće i čim njegov skelet, muskulatura i sposobnost koordinacije budu spremni, zakoračiće!

Nažalost, možete više uraditi da mu odmognete, što roditelji često nehotice i rade, stavljajući dete u dubak ili vodajući ga za ruke dok se ono, potpuno nespremno, tetura.

learning-to-walk

Zapamtite sledeće stvari koje će olakšati prohodavanje Vašeg mališana:

 

1. Zaboravite na dubak. Znam, znam, Vi ste tako prohodali, ja sam tako pohodala… a, u stvari, nismo! Kretanje u dupku je više nalik na vožnju rolera nego na hodanje i detetu samo nameće pogrešnu mustru kretanja. Možda bismo i Vi i ja i ranije prohodali da nije bilo dupka! 😉

 

2. Jedino što ćete dobiti vodanjem za ruke jeste Vaša umorna i bolna kičma.

 

3. Vaše dete je čovek za sebe, nemojte ga porediti sa drugom decom. To što je komšjin mali prohodao sa 10 meseci, a sestrić koji je mlađi od Vašeg deteta već trčka, nema nikakve veze sa Vašim detetom.

Da se razumemo, retko koje dete zaista prohoda pre prvog rođendana. Da, mnogi dočekuju goste stojeći, neki čak prave i po nekoliko koraka, ali prohodavanjem se smatra kad dete spoji najmanje osam koraka bez pomoći ili padanja. Drugim rečima, to što Vam se druga mama pohvalila da joj je dete prohodalo mnogo pre Vašeg, uzmite sa  velikom rezervom.

 

4. Vaše dete nije Vi. Potpuno je nebitno kada ste Vi ili drugi roditelj deteta prohodali. Vaše dete će peohodati kad ono samo bude spremno.

 

5. Podstičite ga da se kreće i da ustaje. Pružajte mu objekte malo izvan domašaja zbog kojih mora da ustane i da pokuša da korakne. Mnoga deca prohodala su uz virtuelnu treću tačku oslonca, držeći u ruci štapić ili neku sličnu igračku.

baby-learning-to-walk-milestone-photography-session-denver-photographer

6. Obezbedite mu udobnu obuću koja nije ni velika ni tesna i odeću u kojoj može komotno da se kreće. Kad god je moguće neka hoda boso.

 

Ako Vas zanima statistika, većina dece (troje od četvoro) prohoda sa 13 meseci, ali sve do 17. meseca se smatra normalnim. Ako do tada Vaše dete nije prohodalo to ne mora da znači ništa, ali ga ipak odvedite doktoru na pregled.

Tata i dojenje

Srećne li su bebe koje imaju dva brižna roditelja, puna ljubavi, nežnosti i razumevanja. Otac, naravno, ne može da doji, ali može da pruži bebi sve drugo: toplo naručje, maženje, nežan zagrljaj, ljuljkanje… Male bebe imaju veoma izraženu potrebu za fizičkim kontaktom, ta potreba je odmah iza hrane i sna, a očevi mogu da pruže bebama mnogo nežnosti.
IMG_20140615_165330
Ali, ne zaboravimo da otac mnogo može da učini i za bebu i za mamu ako mami pruža podršku tokom dojenja.
Od samog početka, otac bi trebalo da se, jednako kao i majka, edukuje o dojenju i njegovim dobrobitima za mamu i za bebu. Ako se kod mame javi sumnja i želja za odustajanjem, tata je taj koji treba da je posavetuje i podrži da istraje.
Tata će pomoći mami koja doji i tako što će se brinuti o bebi dok mama izmlaza višak mleka, ako za to ima potrebe, dok se mama tušira, sređuje sebe ili, jednostavno, odmara.
Tata može učiniti dojenje prijatnjijim tako što će mami koja doji doneti čašu vode, šolju čaja, čokoladicu ili voćku.
Tata nema fluktuacije hormona u postporođajnom dobu, pa može da ostane „hladne glave“ i kada mama ima nagle promene raspoloženja.
Tata je taj koji će bebu naučiti da ljubav ne mora uvek da dođe uz hranu! 🙂