Srećne li su bebe koje imaju dva brižna roditelja, puna ljubavi, nežnosti i razumevanja. Otac, naravno, ne može da doji, ali može da pruži bebi sve drugo: toplo naručje, maženje, nežan zagrljaj, ljuljkanje… Male bebe imaju veoma izraženu potrebu za fizičkim kontaktom, ta potreba je odmah iza hrane i sna, a očevi mogu da pruže bebama mnogo nežnosti.

Ali, ne zaboravimo da otac mnogo može da učini i za bebu i za mamu ako mami pruža podršku tokom dojenja.
Od samog početka, otac bi trebalo da se, jednako kao i majka, edukuje o dojenju i njegovim dobrobitima za mamu i za bebu. Ako se kod mame javi sumnja i želja za odustajanjem, tata je taj koji treba da je posavetuje i podrži da istraje.
Tata će pomoći mami koja doji i tako što će se brinuti o bebi dok mama izmlaza višak mleka, ako za to ima potrebe, dok se mama tušira, sređuje sebe ili, jednostavno, odmara.
Tata može učiniti dojenje prijatnjijim tako što će mami koja doji doneti čašu vode, šolju čaja, čokoladicu ili voćku.
Tata nema fluktuacije hormona u postporođajnom dobu, pa može da ostane „hladne glave“ i kada mama ima nagle promene raspoloženja.
Tata je taj koji će bebu naučiti da ljubav ne mora uvek da dođe uz hranu! 🙂