Zašto slavim Osmi mart

Neverovatna je sposobnost ljudi da se podele apsolutno oko svega: da li slušamo narodnu ili zabavnu muziku, da li jedemo ili ne jedemo gluten, da li nam deca gledaju ili ne gledaju You Tube… pa između ostalog da li slavimo ili ne slavimo Osmi mart.
Jednima je to licemerni praznik, jedan dan u godini u kome se ženama ukaže pažnja naspram ostalih 364 mizoginih dana, drugima, pak, je to simbol borbe žena za ravnopravnost, za koju se i danas borimo. Kao i uvek kada se delimo i razdvajamo na krajnosti, u toj podeli previdimo suštinu. A suština je da je Osmi mart dan koji simbolizuje višedecenijsku borbu žena za ravnopravni i punopravni položaj jedinke u društvu. Ako smatrate da smo ga postigle, onda hajde da se svakog osmog marta setimo hrabrih žena koje su se borile za takav položaj. One nisu imale pravo glasa, nisu imale pravo na obrazovanje bez posebne dozvole, nisu mogle da nose pantalone a da ih ne gledaju čudno, nije moglo ni da im padne na pamet da doje na javnom mestu, njihovo svedočenje na sudu je vredelo manje od svedočenja muškara, muž je mogao da ih ostavi, ali ako su one želele da odu iz lošeg braka muž je morao da im da razvod, nisu mogle da budu profesionalne sportistkinje, abortuse su radile u tajnosti, rizikujući živote… Mnoge životne okolnosti koje danas uzimamo zdravo za gotovo njima su bile san za koji su se borile.
Prvi Dan žena obležen je 8. marta 1909. u SAD-u, i bio je rezultat višegodišnje borbe žena zaposlenih u fabrici tekstila za normalne uslove rada i plate. Nadam se da znate ko su bile Roza Luksemburg i Klara Cetnik – imena su linkovi, pa neću posebno pisati o njihovom doprinosu borbi za prava žena u Evropi. Interesantniji mi je razvoj Dana žena u komunizmu, jer je tim putem došao do nas. Naime, demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije. Nakon oktobarske revolucije, 1917. godine, boljševička feminstkinja Aleksandra Kolontaj uspela je da ubedi Lenjina da 8. mart postane državni praznik. Zanimljivo je da je praznik već tada imao vrlo jasnu socijalnu i feminističku poruku, na razglednici koja je izdata povodom uvođenja Osmog marta kao praznika, stajalo je: „Osmi mart je dan pobune radnih žena protiv kuhinjske robije“!
8womenday
Kao i sve zemlje saveznice SSSR-a i Jugoslavija je usvojila Osmi mart kao jedan od paznika proleterijata. Dan žena prerastao je vremenom i u neku vrstu Dana majki, koji se slavi u Americi i postao je veoma komercijalan prethodnih decenija.

Osmi mart je u našoj kući oduvek značio dan kada tata mami, sestri i meni ukaže poseban znak pažnje. Tata je bio Tata sa velikim T i drugim, „običnim“ danima: igrao se sa nama lutkama glumeći Kena, izmišljao priče pred spavanje, menjao tekstove pesama sa radija da bi nas zasmejavao, pomagao oko domaćeg, češljao i fenirao kose… to sve se, nekako, podrazumevalo. Jednostavno, bio je tata. Ali Osmog marta smatrao je da je važno da znamo da nas ceni baš zato što smo žene, u društvu koje nikad nije preterano cenilo žene.
Danas mi je Osmi mart praznik koji čestitam dragim ženama: drugaricama, sestri i mami, ali još više prilika da ukažem svojim ćerkama da vredi i da je moguće boriti se za sebe.

Bilo bi izuzetno opasno da zaboravimo doprinose ranije pomenutih žena za borbu za ravnopravnost, i da zaboravimo šta Osim mart zaista znači, te da ga svedemo na rosie mpoklanjanje cveća.
Za mene je Osmi mart dan koji nas podseća na to koliko je borbe trebalo da danas možemo da imamo mogućnost izbora. Feminizam ne znači nužno odbaciti ženstvenost, nemati porodicu i ne prići nikad šporetu. Feminizam znači pravo izbora. Svaka od nas treba sama da izabere da li će se udati ili ne, ako izabere brak, sama da izabere partnera, da izabere da li će imati decu ili ne, kada će imati decu i koliko njih, da li će i koliko vremena posvetiti karijeri i poslu. Svaka od nas mora imati jednako pravo glasa, jednaku težinu na sudu, jednak tretman kod poslodavca, jednak položaj u društvu. Jednak kao druge žene, jednak kao mušarci. Mislite li da imamo sve danas ovo što sam navela? E, zato je važan Osmi mart!

Advertisements

Uštedite 13.780 dinara i naučite da štedite

Nova godina je zgodno vreme za „novi list“, za one odluke koje donesemo da bismo unapredili sebe i svoje navike, a kojih se gotovo nikada ne pridržavamo… Ali evo jedne nadasve korisne odluke koju ćete sprovesti u delo uz moju pomoć. Do kraja ove godine, uštedite 13.780 dinara bez velikih odricanja pomoću jedne veće tegle i ove tabele:

tabela stednje

klikni na sliku za format za štampu

tegla

Tegla štednje za 2016. godinu

Tabela je zamišljena da se štampa na najobičnijem kućnom štampaču, a ako želite možete i napraviti svoju verziju. Tabelu zalepite selotejpom za teglu u koju ćete ubacivati novac prema rasporedu. Možete i precrtati sedmicu pošto ubacite previđenu sumu. Prve sedmice ubacujete samo deset dinara. Sledeće sedmice dvadeset, treće trideset i tako sve do poslednje sedmice kada ubacujete 520 dinara. Tim tempom, trebalo bi da sledeće godine u ovo vreme imate 13.780 dinara u tegli. Priznaćete da ne bi loše došlo u vreme post-novogodišnje kupovine.
Srećno i javljajte kako vam ide! 🙂

U Kini prestaje da važi Zakon jednog deteta

Nekima je ova godina počela isto kao i mnoge prethodne. Ali mnogim Kinezima – nije. Posle više od tri i po decenije od 1. januara 2016. U Kini prestaje da važi Zakon jednog deteta. Ovim zakonom bilo je zabranjeno bilo kojoj kineskoj porodici da ima više od jednog deteta. Ukoliko bi, ipak, drugo dete bilo začeto, moglo bi se roditi samo kao građanin drugog reda, nepriznato od roditelja, ili bi, pak, ako bi insistirali na tome da dete bude jednak građanin, roditelji plaćali veliku novčanu kaznu, bili lišeni zdravstvenog osiguranja i prava da se zaposle.
Mnoge žene rađale su krišom, u brdima i malim selima. Pretpostavlja se da se od 1979. godine, kada je NR Kina donela ovu odluku da bi umanjila prirodni priraštaj stanoništva do danas, rodilo najmanje 30.000 tajnih beba koje nisu nikada registrovani kroz institucije. Ova politika je donela željene rezultate, ali i nežljene posledice: naime, stanovništvo Kine je za proteklih tridesetak godina toliko ostarilo da postoji opasnost od manjka radno sposobnog stanovništva u godinama koje dolaze.
Tokom 2014. godine, svesna ovog problema, kineska Vlada počela je da menja politiku: dozvoljavala je roditeljima da imaju dvoje dece ukoliko su oboje odrasli kao jedinci, a određenim etničkim grupama, kao što je Han, dozvoljeno je da imaju po dvoje dece u gradovima i po troje u selima.

Od ove godine, zvanično, u Kini je dozvoljeno imati po dvoje dece. Očekuje se da bi se u godinama koje dolaze u Kini trebalo rađati oko 3 miliona beba svake godine.

Dan bez mobilnog telefona

MILICA ČALIJA blog

Izlazim iz kuće danas, u glavi prolazeći kroz „check list“: spakovala sam rezervne pelene, vlažne maramice, Pavlovićevu mast, rezervnu odećicu, rezervnu košulju ako mi beba bljucne na ovu, njegove glodalice, vodicu, kapicu, čarapice. Budući da idem na sastanak (jeste, sa bebom), tu je i rokovnik; svratiću posle u banku – računi i dokumenta, zatim naočare, lepeza, i još trista čuda ženske torbe. Ključevi od kola, ključevi od stana, i – odosmo!

U gradu je gužva. To, makar, u eri mobilnih komunikacija, nije problem – javiću da malo kasnim. Međutim, provera „check liste“ je bila fijasko: nema mobilnog telefona. „Pa, dobro“, domislim, „ne kasnim baš toliko, a dogovor je već utvrđen, moćiću i bez mobilnog“.

Ali, stigavši na odredište, shvatam da ne mogu da platim parking, jer nemam sa čega da pošaljem sms! Sedim u kolima, čekam kontrolora parkinga, ne bih li od njega kupila kartu za parkiranje (koja je, uzgred…

View original post 245 more words

Zašto je teško reklamirati dojenje?

MILICA ČALIJA blog

Da li ste ikada videli reklamu za majčino mleko? Ne, naravno da nisam, pomislićete, zašto bi iko reklamirao nešto besplatno? Nasuprot tome, ono što nije besplatno, ali ni približno toliko zdravo ni za bebu ni za mamu, jeste adaptirano mleko, tj. mlečna formula, i to se često može videti u reklamama, iako je reklamiranje hrane za odojčad zabranjeno zakonom. Da, dobro ste pročitali, u Republici Srbiji prema Zakonu o oglašavanju, član 79, stav 1 „Zabranjeno je oglašavanje mleka, druge hrane i pića za novorođenčad i odojčad, kao i pribora za njihovo korišćenje.“ Uprkos tome, reklame za adaptirano mleko u prvom redu, pa potom i za flašice, cucle, ‘laže’, sterilizatore, specijalne vode za pripremu formule (da, vode za formulu!), možete videti u novinama, magazinima, po domovima zdravlja, u apotekama, u prodavnicama dečjih igračaka i opreme za bebe… Spisak je zaista beskrajan. Neki proizvodjači se trude da pronadju „rupu u Zakonu“, pa…

View original post 620 more words

Zašto sam toliko „zapela“ za to dojenje?

MILICA ČALIJA blog

Najpopularnija ovogodišnja beba bez sumnje je mali princ Džordž, sin princa Vilijama i vojvotkinje Kejt Midlton. Najpre su mesecima britanski i svetski mediji spekulisali o polu bebe (na početku trudnoće behu čak dve bebe, pa se pisalo o tome kako će kraljevski akušer imati sudbonosnu ulogu u određivanju

Užas od nasrtljivaca koji je dočekao K&V po izlasku iz porodilista Užas od nasrtljivaca koji je dočekao K&V po izlasku iz porodilista

naslednika carskim rezom), potom smo netremice pratili kako se Kejt oseća tokom trudnoće, onda se ceo svet, a posebno Britanija, spremao za rođenje kraljevske bebe, a hiljade i hiljade obožavalaca i fotoreportera „sjatilo“ se ispred porodilišta kako bi dočekali trenutak kada bebu princa budu iznosili na svetlo dana. Tih dana, jedva da je beba princ stigao i da se pošteno rasplače kad su razni proizvođači raznih brendova počeli da se utrkuju ko će mu pre ponuditi flašicu. Pojavilo se mnoštvo oglasa za razne proizvode koji su se svodili na isto: dobrodošao…

View original post 696 more words