Zašto koristim platnene pelene

U prvoj trudnoći, kao svaka štreberka, istražila sam sve opcije opremanja bebe, došavši tako do sajta proizvođača sling nosiljke za bebe. Sajt se zvao platnenepelene.rs ili tako nešto (ne postoji više ni sajt, ni firma), što mi je ukazalo na opciju korišćenja platnenih umesto jednokratnih pelena. Žao mi je što se tada nisam podrobnije raspitala, žao mi je što sam dozvolila da me mama i svekrva ubede da su „one prale i peglale, nećeš valjda sad da širiš pelene po kući, kao da ćeš imati malo za peglanje!“, i žao mi je što sam prvo dete oblačila u jednokratne pelene. Detetu ništa ne fali, da se razumemo, ali iza njega je ostala tona prljavih, nerazgradivih pelena. Kad saberem novac koji sam, bukvalno, bacila u đubre, plače mi se.
Srećom, tri godine kasnije, jednog lepog septembarskog dana, na Beogradskom festivalu cveća, upoznala sam Sonju i Violetu, koje prave DajDaj pelene, moderne platnene pelene od bambus vlakna. DajDaj nije postojao kada sam prvi put krenula u istraživanje, a u moj život je ušao kada je drugo dete imalo nekih godinu dana. I dalje sam bila skeptična:
Jedna pelenica košta više od 10 evra, kako se to, tačno, isplati? Međutim, ispostavilo se da mi se prva kupovina od daja daj pelene divna mama212 pelena, isplatila već posle 3 meseca, naime, toliko bih potrošila na pelene koje se bacaju u đubre.
Kako ću da stignem da opeglam tolike pelene? – Ove pelene se ne peglaju.
Pa kako onda da budem sigurna da su čiste, iskuvavaju se?  – Ne, peru se na 40-60 stepeni. Naime, većina bakterija umire na 48 stepeni, što je, u kombinaciji sa deterdžentom dovoljno da zaita očisti veš. Osim toga, bambus vlakno ima prirodno antibakterijsko dejstvo koje ne gubi ni posle mnogobrojnih pranja.
Ok, ali moraću da je presvlačim čim se upiški? – Ne, bambus pelena ima odličnu moć upijanja, može da izdrži i 3, 4 sata, a noću, uz dodatni uložak, i celu noć.

Kad smo sve detaljno apsolvirali, zahvljujući beskrajnom strpljenju ove dve žene koje su u stanju da do beskonačnoti odgovaraju na ovakva i slična pitanja, rešim ja da probam, najpre sa nekoliko pelenica, koje sam joj stavljala noću. Izabrala sam model u 2 u 1, što je bambus pelena sa našivenim nepropusnim slojem sa spoljne strane. Nekako mi je bilo lakše to nego da kupujem model uz koji su potrebne preko i nepropusne gaćice, mada sam kasnije upoznala mame kojima baš ovaj drugi tip više odgovara. Ispostavilo se da mogu da izdrže celu noć i kod deteta koje se „naliva“ vodom pred spavanje. Ono što mame koje koriste neke razne platnene pelene posebno vole jesu razni dezeni. Meni se kod DajDaj pelena upravo svidelo to što su – bele! Nema kuca, maca, zeka, traktora, Mikija isl. Kao što i veš biram u jedine tri dozvoljene boje: bela, crna i bež, tako mi je bilo super da mi pelene budu bele, čak sam i drikere odabrala u tri „polno neutralne“ boje: zelena, žuta i narandžasta, jer sam već tada želela da ih nasledi još jedna beba.

dajdaj pelene divna mama1Pelene su brzo otišle da čekaju drugu bebu. Verujem da su one doprinele da njihova prva vlasnica vrlo brzo, gotovo sama, nauči na nošu. Da, bambus pelene odlično upijaju, ali ne pretvaraju tečnost u gel kao jednokratne pelene, što čini da dete u jednokratnoj peleni nikada ne oseti da je mokro. U bambus peleni, kad ona dostigne maksimum upijanja, dete, prosto, oseti vlagu. I to je ono što utiče na mnogo ranije navikavanje na nošu nego kod deteta koje je u jednokratnoj peleni.

Sledeća beba dobila je i par novih, uz ove nasleđene i ukupno sam imala 15 pelenica kad se rodila. Ispostavilo se da ta količina pomalo „baca u frku“, tj. zahteva pranje svakog drugog dana, što i nije neki problem kad imaš troje prljajuće dece, veći problem je što se moje 2u1 pelenice dugo suše. Kad nema centralnog grejanja niti sunca, potrebno im je više nego cela noć. Sušilica tu herojski rešava stvar, mada je to dodatni utrošak struje, a i posle mnogo sušenja počinje da utiče na istrošenost materijala, pa sam radije uvek imala i jednokratne pelene u pripravnosti kad su sve bambusice prljave ili mokre. To se dešava samo u „problematičnim sezonama“, kada nema ni sunca ni centralnog grejanja. U daja daj pelene divna mama3DM drogerijama možete da nađete ekološkiju verziju jednokratnih pelena Baby Love Nature, koje su delimično biorazgradive, a u proizvodnji koriste prirodnije materijale i manje hemikalija. Dobro ste pročitali: MANJE hemikalija. Najveća mana jednokratnih pelena je ta ogromna koliina hemije koja je svakodnevno u kontaktu sa bebinom kožom. 😦

Rezime: Osim što su neuporedivo zdravije, pelene od bambus vlakna su mi uštedele i pare za jedno lepo letovanje! Ponavljam, žao mi je što se nisam bolje informisala već u prvoj trudnoći, do sad sam mogla da odem i na Maldive! 😉 Šalu na stranu, ušteda je samo jedan aspekt. Svest o tome da svojoj deci ne ostavljam u nasleđe nešto na deponiji je neprocenjiva. A još vrednija od neprocenjivog je zdrava bebina koža.

p.s. Dodajmo ovome i „modni“ aspekt. Leti je super da beba izađe samo u pelenici, ako imate dvorište, ili u pelenici, majici i sandalicama, ako idete napolje. Toliko mama i baka me je pitalo „kakva je ovo lepa pelena?“ da mislim da sam objašnjavala šta su bambus pelene više od Sonje i Violete! 🙂

Žene bi trebalo da se dobro osećaju u svom telu

Mama Ana Marija porodila se početkom ove godine, i vrlo brzo uspela da vrati devojačku liniju. „Nikakve dijete nisam držala, samo sam dojila, prvih šest meseci sam samo dojila, a beba i dalje sisa“, kaže ponosna mama AnaMarija. No, iako se linija vratila, stomak je ostao ukrašen strijama. Najlepšim „suvenirom“ trudnoće, trebalo bi da pomislimo, ali većina, ipak, pomisli da su strije nešto što ruži telo. To objašnjava i Ana Marija, otkrivajući zašto se pridružila kampanji Tigrica:
Odlučila sam se na ovu kampanju jer razumem žene mama ana marijakoje se lose osećaju u svom postporođajnom novom telu jer sam se ja jako loše osećala, samim tim jer me je i muž napustio posle dva meseca. Osećala sam se nikako, stidela sam se svog tela. Kada sam shvatila da je beba nesto najlepše što je moglo da mi se desi, moje telo mi više nije smetalo. 🙂 Potom je došlo leto, a sa njim i pitanje da li sad moram nositi jednodelni kupaći? Skupila sam hrabrosti, obukla dvodelni kupaći i otišla na plažu i sa ponosom prošetala sa sinom u naručju! Znam da ima puno žena kojima opadne samopouzdanje i zbog toga sam odlučila da se pridružim grupi mama koje su svesne da nemaju strije, nego da su tigrice koje su zaradile svoje pruge!“
To je predivna priča mame Ana Marije, podelite i Vi sa ponosom svoju priču i telo mame tigrice, pišite mi preko FB stranice Divna Mama.

Decu u kola, pamet u glavu

Nedavno mi je došla u posetu drugarica sa kojom se dugo nisam videla, iako živimo u istom gradu. Klinci su nam vršnjaci i koliko su bili razlog te duge pauze, toliko su bili i razlog konačnog susreta. Parkira se pred kućom, vidim maleni stoji nazad, između sedišta, ne sedi u svom auto sedištu. Na ćoše, kakva sam, odaberem naravno to za prvu temu.

„Neće da se veže nikako! Ali ja polako vozim, sve je to u redu. Za tih deset minuta ništa mu neće biti! Šta je nama beba u autufalilo bez pojasa tolike godine?! Miran je on meni, kad naiđe policija, kažem mu da sedne u sedište.“

Ali kako možeš da budeš mirna ti?! Naježila sam se u trenu od pomisli na Preradovićevu ulicu, nadomak koje živimo, kojom tutnje kamioni i preći put ili skrenuti u sporednu ulicu već je dovoljno stresno i opasno.

Ti voziš polako?

Setim se da je tako- polako- vozio i moj drugar Nenad kad smo se nas četvoro prijatelja kolima vraćali s kupanja. Na nekoj blažoj nizbrdici kasno smo videli auto ispred nas. On je slomio nos kada je glavom udario u volan, njegova devojka, koja je sedela na prednjem sedištu, razbila je glavu o šoferšajbnu, ja sam povredila vrat od udarca u prednje sedište, a Jelena, koja je sedela između dva prednja sedišta, baš kao i malecki od moje drugarice, preletela je napred i zadobila povrede zbog kojih je nedelju dana provela u bolnici.

Nismo bili vezani. Do kuće nam je trebalo manje od deset minuta. Ne želim ni da pomislim kako bi tek malo dete prošlo. Zato od tada mislim unapred. A mišljenje formiram nakon podrobnog informisanja.

Ukoliko se, recimo, automobil kreće brzinom od 25 km/h, u slučaju sudara usled inercije ljudsko telo postaje teže i do 20 puta. To zapravo znači da ako u rukama držite dete od 10 kg, nećete uspeti da ga zadržite u naručju, jer će u trenu postati teško 200 kg!

Ipak, više od reči uverio me je ovaj video. Zamislite da je umesto lutke vaše dete! Jer to se ne dešava samo drugima. Zamislite kako bi tek bilo da sedišta nema!

Za tih deset minuta neće mu ništa biti?

Ne znam na čemu su bazirana takva uverenja, ali svetska statistika kaže da se u poslednjih deset godina mnogo više nesreća dešava u naseljima nego na otvorenom putu. Da deca više stradaju u automobilima, nego kao pešaci! Gradska vožnja, odnosno nevezivanje dece u auto sedištima predviđenim za njih, pokazalo se kao najveći uzročnik problema. Naša statistika za 2015-tu kaže da svega 25% roditelja decu vozi u auto sedištima. Život svoje dece nikako ne bih prepuštala slučaju. Pogotovo ne nesrećnom za koji su dovoljni delići sekunde.         

Šta je nama falilo tolike godine bez pojasa?

DusanRecimo, bolji zakon? Gotovo sve zemlje u okruženju imaju stroža ograničenja za prevoz dece od naše. Korišćenje auto sedišta obavezno je do desete, pa čak i dvanaeste godine ili dok dete ne dosegne visinu od 1,5 m. Kod nas deca sa manje od dvanaest godina ne smeju da sede napred, a auto sedište je obavezno dok dete ne napuni tri godine. Roditelji potom mogu da biraju između booster-a i običnog pojasa koji, s obzirom na to da im ide preko glave, dakle ne kako bi trebalo, nije dovoljno bezbedan.

Novi zakon predlaže da upotreba auto sedišta i kod nas bude do dvanaeste godine ili visine deteta od 150 cm. Takvo rešenje najedilo je mnoge, zbog dodatnog troška. Ipak, kad pogledam da je u poslednje četiri godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji povređeno 7.783 dece uzrasta do 14 godina, a 82 je poginulo, ne bih trošila vreme na dalje razmišljanje. Trošila bih i pare koje nemam. Mnogima je sigurno falilo nešto. I neko. Novac može da se povrati nekako, ali izgubljen život ne.

Neće da se veže nikako!

U vezi sa nekim stvarima sa decom nema pregovaranja. Pre svega kada je o bezbednosti reč. Sve više osvajaju prostor, svet oko sebe, nova znanja i veštine koje im daju snagu, ali sve to ne prati i svest o opasnosti niti opreznost. To je naš zadatak. Pokažite čvrst stav u vezi sa tim, ali i svu maštovitost da osmislite kako ćete im skrenuti pažnju na brojne oblike zabave i uživanja u vožnji, čak i ako su vezani.

Ali to podrazumeva da u vezi sa nekim stvarima ni sa odraslima ne bi trebao da bude pregovaranja. Evo i zašto:

Ukoliko vaše ukoliko dete ima do četiri godine, a auto sedište postavljate u smeru vožnje, procenat smanjenja rizika od povređivanja je 50%
Ukoliko ga postavljate u smeru suprotnom od smera vožnje, bezbednost vašeg deteta podižete za čak 80%
Ukoliko mu stavljate samo sigurnosni pojas, rizik od povrede smanjujete za svega 32%
Za dete od pet do devet godina odgovarajuće auto sedište rizik od povrede smanjiće za 52%
Korišćenje samo pojasa u tom uzrastu smanjuje rizik za samo 19%
Studije o bezbednosti u saobraćaju i rigorozni testovi koji se sprovode u Evropskoj uniji pokazali su da se pravilnom upotrebom auto sedišta smrtnost dece pri sudarima smanjuje za preko 70%.

Izvor: FIA Foundation, 2009.

Kad naiđe policija, ja mu kažem da sedne!

deca u autuJeste, kod nas se pojas ne vezuje zbog svesti o bezbednosti i ličnoj odgovornosti, već zbog izbegavanja kazne. Policiju još i možete da izbegnete, ali ne bih vam savetovala da iskušavate savest, nju je mnogo teže umiriti.

U Srbiji je u toku kampanja Bezbednost nikad nije na odmoru koja ima za cilj da ukaže na značaj stalne upotrebe auto sedišta tokom vožnje, da edukuje roditelje o tome koliko je važno da deci obezbede sigurnu vožnju. Na sajtu http://www.auto-sedista.rs možete se informisati o tome koje grupe auto sedišta postoje, kako se ona postavljaju, koje je najbolje za vaše dete, rezultate testiranja auto sedišta i sve o njihovom značaju.

Na nama odraslima je da ne zaboravimo na to koliki je naš značaj u opštoj bezbednosti dece u saobraćaju. Da se ne ponašamo kao deca, biće sasvim dovoljno za početak.

Ovaj tekst je, uz odobrenje autorke Ljubice Balać, preuzet za sajta Mama na ćoše

Mame su zaista tigrice

„Mame su zaista tigrice“, napisala mi je mama Andreja, želeći da se priključi kampanji Tigrica. „kroz šta sve mama andrejaprolazimo u trudnoći, pa da bi rodile, a i posle toga – zaista moramo biti tigrice!“
Andreja je mama dečaku i devojčici.  Porodila se 2013. i 2015. godine, dakle drugi put pre samo nekoliko meseci, pa, budući da je sa bebom, nije imala prilike da se skine na plaži i pokaže svoje telo. „Ali, sa kim god da razgovaram u svojoj okolini o promenama kroz koje mi telo prolazi, svi reaguju sasvim normalno i prihvataju činjenicu da mama ne može da izgleda kao devojka. Ali, iskreno, ni ne osećam se kao devojka, već kao ponosna majka dva anđela!“, kaže mama Andreja.
Hvala joj što se pridružila mamama tigricama, koje zajedno podižu svest o lepoti tela koje je rađalo.

 

Osam najčešćih zabluda o dojenju

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA I UNICEF PREPORUČUJU ISKLJUČIVO DOJENJE U TOKU PRVIH ŠEST MESECI BEBINOG ŽIVOTA, KAO I NASTAVAK DOJENJA DO NJENE DRUGE GODINE.

ZABLUDA 1: Ako majka nema dovoljno mleka, podoj treba preskočiti kako bi se mleko sakupilo u grudima; dok se to ne desi, bebu treba hraniti zamenom za majčino mleko.

Majka treba da doji bebu što češće, jer to stimuliše nadolazak mleka. Što više beba sisa, majka će imati više mleka i obrnuto. Dopuna dojenju je neophodna samo ukoliko beba izgubi 7 – 10 procenata od težine koju je imala pri rođenju.

ZABLUDA 2: Nije neophodno da majka i beba u porodilištu dele istu sobu (baby friendly).

Ako su majka i beba u istoj prostoriji 24 sata dnevno, to je od velike koristi za započinjanje i nastavak uspešnog dojenja. Hranjenje po potrebi je uspešno samo ako beba spava pored majke: majka tada može podojiti bebu čim se ona probudi. Pošto u tom slučaju majka može brzo da odgovori na potrebe bebe, beba će manje plakati a time će majci biti lakše da je nahrani. Teško je nahraniti bebu koja plače! Dakle, ako beba spava pored majke, ona će je dojiti kad god se probudi, pa tako neće biti potrebe za alternativnom hranom.

ZABLUDA 3: Majke koje su se porodile carskim rezom ne mogu da doje svoje bebe odmah po rođenju, niti da ih drže na grudima (prvi kontakt).

Nakon carskog reza obavljenog pod opštom anestezijom, majka može da drži svoju bebu i da je doji čim se probudi i adekvatno se smesti. Istina, majkama koje se porode carskim rezom treba veća pomoć, ali i one mogu biti u istoj prostoriji sa svojim bebama, hraniti ih po potrebi, i to isključivo dojenjem. Majka koja se porodila carskim rezom uz pomoć epiduralne anestezije može odmah da drži svoju bebu i da je podoji čim beba pokaže znakove spremnosti da sisa.

ZABLUDA 4: Postoji jednako dobra zamena za majčino mleko.

Majčino mleko predstavlja najbolju zaštitu od infekcija i alergija. Zamena za majčino mleko obezbjeđuje hranjive sastojke, ali ne štiti bebu od bolesti kao što to čini majčino mleko. Bilo koja tečnost koja se dodaje isključivom dojenju bebe povećava rizik od dijareje, što može predstavljati ozbiljan problem.

radna fotka sa tekstom

ZABLUDA 5: Ako su bradavice majke bolne i krvave, korisno je koristiti veštačke.

Korišćenje veštačkih bradavica može da poveća probleme pri dojenju. Zato ih treba upotrebljavati samo ako su majčine bradavice previše uvučene. Ako su majčine bradavice izbrazdane ili ispucale, to je verovatno usljed nepogodnog položaja bebe na grudima. U tom slučaju, bebu treba stimulisati da široko otvori usta kako bi njima obuhvatila veliki deo područja areole, a ne samo bradavicu. Takođe, promena sopstvenog, ali i bebinog položaja za dojenje, majci može pomoći da smanji pritisak na grudi i bolna mesta na bradavicama.

ZABLUDA 6: Rani početak dojenja nema nikakvog uticaja na zdravlje deteta.

Dojenje je širom svijeta prepoznato kao najbolji metod ishrane beba. Odmah nakon porođaja bebu treba staviti na majčin stomak, blizu grudi. Prvo dojenje treba obaviti u toku bebinog prvog sata života, čim ona pokaže znake spremnosti da sisa – ako sisa šaku, balavi, okreće glavu kako bi pronašla grudi (urođeni refleks). Podsticanjem bebe da sisa odmah nakon rođenja pospješuje se stvaranje mleka u dojkama i čini lakšim kasniji proces dojenja.

ZABLUDA 7: Bespotrebno je pokušavati dojiti bebu prvih nekoliko dana po rođenju zato što u grudima još uvek nema dovoljno mleka.

Kolostrum je mleko koje se stvara u majčinim grudima tokom prvih par dana nakon porođaja. Ova gusta, ljepljiva, žućkasta tečnost idealna je hrana za bebe: kolostrum je bogatiji proteinima i vitaminom A nego zrelo mleko. Ovo mleko bebama pruža zaštitu od infekcija i predstavlja njihovu prvu imunizaciju protiv brojnih bakterija i virusa. Ukratko, što više kolostruma – to bolje po bebu.

ZABLUDA 8: Pored mleka, bebama treba i vode.

Dojenjem se zadovoljavaju sve potrebe bebe za ishranom. Dakle, nepotrebno je dodavati vodu, čak i u uslovima tople i suve klime. Dodavanjem vode smanjuje se potreba bebe da sisa, a samim tim i količina majčinog mleka. Što beba više sisa, to će majka imati više mleka. Takođe, dodavanjem vode povećava se šansa da beba dobije diareju, zbog neadekvatno sterilisanih bočica, cucli ili same vode.

radna fotka 2 sa tekstom

Činjenice o dojenju

Tekst je preuzet i prilagođen iz brošure o dojenju Unicefa Crna Gora

Nameće nam se da izgledamo kao Barbike!

Ovim rečima obratila mi se mama Rada, prepoznavši da kampanja Tigrica ima snagu da makar malo, kao Sizif koji kotrlja svoju stenu, pomeri percepciju ženskog tela od Barbikinog (za koje nam mediji nameću da je idealno) ka realnom. Kroz istoriju je oduvek poželjno bilo ono žensko telo koje ima obline, takozvane atribute rađanja. Poslednje decenije donele u teror „savršenog tela“ a Photoshop i njegova primena u reklamama i magazinima je dala svoj surovi doprinos.
Zato Divna Mama okuplja mame Tigrice – one znaju da nemaju strije, već da su tigrice koje su zaradile svoje pruge! 🙂 mama radaStomak sa strijama ne može da ne bude lep, jer je on hram koji je stvorio i othranio novi život!
„Ovo je moj stomak posle rodjenja moja dva andjela, sinčića i kćerkice, i briga me što mi stomak nije kao pre trudnoća, ja sam zadovoljna sobom i svojim telom jer sam na svet donela dva nova zivota.“, kaže mama Rada.
Ona je poslala sliku svog stomaka u nadi da će naša deca živeti u svetu manje opterećenom fizičkim izgledom.

Marija Taraba: Jedina međunarodno priznata savetnica za dojenje u Srbiji

Jedna od najdivnijih stvari tokom majčinstva je dojenje. Taj bezrezervni pogled, pun ljubavi i poverenja koji Vam poklanja Vaša beba dok sisa, njena nežna toplota u Vašem naručju, osećaj da joj dajete kroz to mleko i nutrijente, i snagu, i ljubav, i život… Dojenje je, takođe, jedna od najtežih stvari, makar u početku, dok ne uđete „udojenje štos“. Potom postaje najdivnija. Da bi se do te divote došlo, nekima od nas pomažu mame, tetke, prijateljice (iste umeju i neretko da odmažu dobronamernim savetima 😦 koji donesu više štete nego koristi), a nekima savetnice za dojenje. Neke od tih savetnica, nažalost, umeju da budu skoro pa agresivne, da nemaju tolerancije za emotivnu krhkost nove mame u nastojanju da dođu do cilja, a to je isključivo dojenje bebe. Nekoliko drugarica mi se žalilo na takve. 😦 S druge strane, postoje veoma stručne, taktične i ljubazne savetnice, koje kao da je Svevišnji poslao da pomažu novim mamama. Jedna od tih, za koje se među mamama priča da „samo jednom posetom ume da preporodi dojilju“, jeste Marija Taraba. Možda je Marija posebna osoba? A možda je ključ njenog uspeha u tome što je „međunarodno sertifikovana“ savetnica za dojenje“? Marija je odnedavno i spisateljica, jer je Kreativni centar izdao njenu prvu knjigu „Put ka uspešnom dojenju„. S obzirom na pojavljivanje ovog dragocenog priručnika u našim knjižarama, i na aktuelnu Svetsku nedelju dojenja (1.-7.avgusta), pitala sam Mariju kako je ova zvučna titula izdvaja od drugih savetnica koje kod nas mogu da se sretnu?

Marija Taraba

Marija Taraba

Marija Taraba: Međunarodno sertifikovana savetnica za dojenje (IBCLC-International Board Certified Lactation Consultant), podrazumeva da ste ispunili sve uslove za izlazak na međunarodni rigorozni ispit i položili ga. Ti uslovi podrazumevaju kliničku praksu, fakuletski nivo obrazovanja iz određenih medicinskih predmeta kao i dodatnu obuku iz laktacije. Meni je celokupan put od same želje da postanem savetnica za dojenje do dobijanja licence trajao oko 4 godine. Licenca se obnavlja na svakih pet godina gde se nanovo polaže ispit, da se utvrdi da ste i dalje u toku s najnovijim saznanjima vezanim za laktaciju. Za sada sam ja jedina sa ovim zvanjem na teritoriji Srbije, u nadi da će nas biti više. Pošto sam srpski jezik nema drugu kovanicu za „savetnicu“ odnosno neko podzvanje, ponekad mame možda nailaze na nekog ko se tako predstavlja. Njihovom radu nedostaje bitan deo kliničke prakse i medicinski deo obrazovanja i one mogu da služe kao podrška mamama u dojenju i da daju adekvatne informacije vezane samo za normalan tok dojenja. Tu imamo dve značajne organizacije kod nas, to su La Leće Liga Srbije i Udruženje Roditelj. Međutim, vrlo često se dešava da se preko društvenih mreža od neadekvatno obučenih „savetnica“ dobijaju saveti koji nisu primenjivi na svaku mamu i bebu i mogu da budu pogrešni, što onda na duge staze ugrožava imidž i zvanje savetnica za dojenje, koje kod nas tek treba da se razvija.

Divna Mama: Knjizi je prethodio tvoj dugogodišnji rad sa mamama, kako si uspela da to pretočiš u knjigu, da li put_ka_uspesnom_dojenju_vvpostoje univerzalni problemi i poteškoće sa kojima se mame susreću?

Marija Taraba: Knjiga „Put ka uspešnom dojenju“ u izdanju Kreativnog Centra se pojavila kao ideja pre neke dve godine, kada sam jednostavnim ukucavanjem reči DOJENJE u Narodnoj biblioteci Srbije naišla na samo jednu medicinsku knjigu na temu, koja je pritom bila zagubljena. Koliko god da zvuči neverovatno, ova knjiga je prva napisana na srpskom jeziku o dojenju. Knjižica sadrži najosnovnije podatke bitne za sam početak dojenja, sažeta je i lako čitljiva, i što je po meni najbitnije prilagođena našim prilikama i problemima na koje mame najčešće nailaze u našem podneblju. Naravno da uvek ima prostora za dopune i njih će svakako biti u narednim izdanjima.

Divna Mama: Koliko kod nas mame, i žene pre trudnoće, imaju svest o dojenju i želju da doje?

Marija Taraba: Kod nas 98% mama želi da doji svoju bebu (što pokazuju najnovija UNICEF ova istraživanja), ali većina se oslanja na pomoć patronažnih sestara i medicinskog osoblja da im pomognu da u toj nameri i uspeju. I tu je suštinski problem kod nas, jer dojenje nije primarna briga sistema, što pokazuje i drastičan pad u ciframa. Oko 3. meseca samo je 12% beba isključivo dojeno. Nedostaje nam edukacija i usklađivanje sa svetskim standardima gde na određeni broj porođaja u bolnicama postoji i određeni broj savetnica za laktaciju.

Divna Mama: Bliži se svetska nedelja dojenja, šta ona za tebe znači?

Marija Taraba: Svetska nedelja dojenja je malo podsećanja na to koliko smo, širom sveta, odstupili od onoga što

Marija Taraba

Marija Taraba

nam kao ženama i majkama pripada. A to je da iskoristimo maksimum svog sopstvenog tela i bebe hranimo bez i jednog potrošenog dinara. Medijski se tih dana malo više posveti pažnja dojenju što nije zanemraljivo.

Divna Mama: Kako mame mogu da te nađu i kada je pravo vreme? U trudnoći ili kad beba stigne?

Marija Taraba: Najidelanije je ugovoriti prenatalnu konsultaciju krajem trudnoće i još jednu prvi dan po izlasku iz bolnice. Pozivam sve mame i trudnice da prate moju stranicu https://www.facebook.com/savetnicazadojenje
Moram samo da dodam, da je do kraja godine u planu organizovanje obuke iz laktacije u Beogradu koje će, pored ostalih zahteva, biti priznato za izlazak na ispit i moguće dobijanje licence i zvanja IBCLC.

Pustite decu da se svađaju!

Jednog dedu i jednu babu nikada nisam upoznala. Drugi baka i deka umrli su dok sam bila klinka. Sestra i ja smo išle u školu, a pre i posle škole čuvale smo se same. Roditelji su nam radili od sedam sati i prilično daleko, tako da smo se najčešće i budile same. Same smo se spremale za školu, jele, igrale se i sve ostalo dok mama i tata ne dođu s posla. arguing-is-good-for-children-research-showsSame smo se i svađale i mirile. Danas smo dve odrasle žene koje ponekad imaju različita mišljenja, htenja i stavove, ponekad to rezultira i raspravom, ali umemo vrlo uspešno, brzo i prijatno da je okončamo. Dogovorom. Ne ostane iza toga ništa nedorečeno, neprijatno ili gorko. Jednostavno, zdravo razrešavamo konflikte, ne samo zajedničke, već i sa drugim ljudima, kada iskrsnu.
Verujem da je razlog tome što smo se svađale kao male. I bile same. Nikog nije bilo da uskoči, razdvoji nas, prekine sukob ili nametne razrešenje. To smo same naučile.
Zato danas puštam decu da se posvađaju. Naravno, u neposrednoj blizini sam, vodim računa da nema povređivanja (a i nema ga, ne koriste se fizičkim sredstvima, ako ne računamo otimanje iz ruke uz poklič „to je moje!!“), ali ih ne razdvajam. Puštam ih da sami prođu kroz sve faze konflikta, do razrešenja i dogovora. Ako mi se obrate da tuže onog drugog, odgovaram sa „Morate to sami da rešite, mama neće uvek biti tu da rešava vaše probleme„. Da li oni zaista shvataju šta ta rečenica znači – ne znam, ali dovoljno je shvataju da razumeju da treba da nađu dogovor. I nalaze ga. Štaviše, najstarije već ume da prepozna situacije koje vode ka svađi, pa unapred predlaže rešenja. Zato, pustite decu da se svađaju. Jer je to jedna od mnogobrojnih vežbi za kovitlac života.
NAPOMENA: Ovo ne znači, ni u kom slučaju, da treba da ih pustite da se biju! Morate biti nevidljivi nadzor koji će, ako treba, objasniti da ruke služe da grle, maze, crtaju, itd, a nikako da povređuju druge! 

Samopouzdanje najviše pada kad je vreme za sunčanje

Mama Jelena poželela je da se pridruži kampanji „Tigrica“  znajući na sopstvenom primeru koliko je krhko samopouzdanje žene koja je nekada imala savršeno telo, a sada njen stomak krase strije – ono što nam mediji i kozmetička industrija govore da nije lepo i treba da se sakriva ili poporavlja. Mama Jelena, pak, shvata da su strije pruge tigrice koja je na svet donela dva divna nova života! I zato je rešila da podeli slike svog stomaka sa svim mamama koje sumnjaju u svoju lepotu.
mama jelena 1Jelena se porodila 2008. i 2009. godine. U prvoj trudnoći ugojila se skoro 40 kilograma, ali je uspela da povrati vitku liniju. Strije su ipak ostale. „Nema razloga da se stidimo nesavršenog„, kaže Jelena. „Imam podršku okoline, posebno leti, kad samopouzdanje najviše padne jer je vreme za sunčanje. Ali s obzirom na to da sam razvedena od čoveka kome sam rodila decu, imam strah, ponekad, kada pred novim partnerom treba da se skinem„, iskrena je Jelena.
Statistike pokazuju da, u zavisnosti od zemlje, u celom svetu 75 do čak 90% žena dobije strije tokom trudnoće. Strije su tragovi na koži, poput ožiljaka ili gužvanja, koji nemaju veze sa kilažom ili godinama žene. Strije ostaju zauvek. Ali baš zbog toga su lepe – strije govore da je telo koje ih nosi podarilo novi život. I zato njima treba da se ponosi svaka mama. Jer, mame nemaju strije – one su tigrice, koje su zaradile svoje pruge!
mama jelena 2

Volim svoj stomak i ne želim da ga menjam

Statistike pokazuju da, u zavisnosti od zemlje, u celom svetu 75 do čak 90% žena dobije strije tokom trudnoće. Strije IMG-20150612-WA0008su tragovi na koži, poput ožiljaka ili gužvanja, koji nemaju veze sa kilažom ili godinama žene. Strije ostaju zauvek. Ali baš zbog toga su lepe – strije govore da je telo koje ih nosi podarilo novi život. I zato njima treba da se ponosi svaka mama. Jer, mame nemaju strije – one su tigrice, koje su zaradile svoje pruge! Ovu priču je rešila da sa nama podeli mama Milena S.:
Imam dvoje dece, drugi put sam se porodila pre četiri godine. Pre trudnoće sam uvek bila vitka i nikada nisam imala problema sa kilažom. Tako sam i posle porođaja brzo vratila svoju pređašnju kilažu, ali ostao mi je “ trofej“ u vidu stomaka. Stomak koji nikako nije hteo da se vrati na svoj nekadašnji izgled. Nije mi to predstavljalo problem, čak nisam ni obraćala pažnju na to dok mi drugarica 

jednog dana nije sugerisala da odem na plastičnu operaciju. U stvari, nije sugerisala – bila je skoro izričita u tome da moram da zategnem stomak i skinem višak kože! Pošto nisam neko ko „ide pod nož rekreativno“ ideja estetske hirurgije mi baš nije bliska. Komentar drugarice nije me naterao da razmišljam o operaciji, već o tome zašto ona moj stomak vidi kao nešto što treba popravljati, a ne vidi da je to mesto na kome sam stvorila čitav novi univerzum, i to dva puta! Najgore od svega je što je ona bila zaista dobronamerna, i u kasnijem razgovoru o tome mi objašnjavala da se ona seća mog stomaka od pre trudnoće i da samo sugeriše da se vratim na staro. 
Odatle motiv da se priključim akciji „Tigrica“, ja vidim da moj stomak nije kao pre trudnoće, i volim ga, ne želim da ga menjam. Ako će ovo dati samopouzdanje još nekoj ženi da zavoli svoje nesavršeno telo, biću srećna zbog toga!