Razlike u odgajanju prvog i drugog deteta

S prvim detetom bili smo puni energije i nadanja. Davali smo sve od sebe da mu priuštimo najbolje moguće. A onda je stigla druga beba i sve je počelo da se raspada. Takođe smo shvatili da je sav taj prekomerni trud koji smo uložili s prvom bebom bio sasvim izlišan. Sajt Parents.com daje vrlo duhovito poređenje odrastanja prvog i drugog deteta:

IMG_20140915_131025

Hrana:

Prvo dete: organsko povrće kuvano na pari i blendirano u posebnom blenderu za bebe.

Drugo dete: krekeri.

 

Krevet:

Prvo dete: Krevetac koji je lično tata sastavljao dok je mama vikala na njega.

Drugo dete: Mamin krevet. Tata spava na kauču.

 

Odeća:

Prvo dete: 100% organski pamuk. Ponešto i od organskog bambusa.

Drugo dete: stara odeća prvog deteta.

 

Rođendan:

Prvo dete: žurka sa razbijanjem pinjate u dvorištu.

Drugo dete: pica na podu.

 

Kupanje:

Prvo dete: svake večeri u posebnoj kadici savršene veličine, uz nežno trljanje svilenim sunđerom.

Drugo dete: Dvaput nedeljno. Računa se i kupanje u bazenu.

 

Odlazak na spavanje:

Prvo dete: ušuškano sa posebnim ćebencetom uz muziku za laku noć. Do 19.30 već spava.

Drugo dete: zaspi na sofi sa maminom sikom u ustima oko 22.30h

 

Prijatelji:

Prvo dete: organizovana druženja sa drugim mamama i bebama u parku.

Drugo dete: drugari prvog deteta.

 

Igračke:

Prvo dete: edukativne, drvene igračke, uglavnom švedske.

Drugo dete: kutije od igračaka prvog deteta.

 

Cipele:

Prvo dete: evropska obuća sa ö ili ü u imenu

Drugo dete: fucnute cipele sa izbledele dve tačke na o i bez jednog od uložaka.

 

Bebisiterka:

Prvo dete: divna žena po imenu Sara koju će voleti do kraja života.

Drugo dete: nema je. Ionako nikad ne izlazimo.

 

Prevedeno iz knjige „This Is Ridiculous This Is Amazing: Parenthood in 71 Lists“, autor Jason Good, 2014. Izdavač: Chronicle Books LLC.

 

Advertisements

20 thoughts on “Razlike u odgajanju prvog i drugog deteta

  1. Hahaha…stvarno sam se slatko nasmejala… ali u stvari to je sve živa istina.
    Kasnije to ide ovako: prvo dete kad pođe u školu dobije extra školski ranac i nov radni sto (što bi rekli po zadnjoj modi), a drugo dete ili nosi ranac koji je prvo dete koristilo ili dobije ranac koji se raspadne posle par korišćenja. A radni sto? Hmmm, pa tata ga sklepa od nekih dasaka 🙂

    • I meni se ponekad čini da je prvo imalo kraljevski tretman, a za drugo, prosto, nije bilo toliko vremena. Sada, za treće, imam ga još manje… Ali skoro sam čitala studiju koja objašnjava da su ta deca koja nisu tretirana kao kraljevići zapravo mnogo snalažljivija i uspešnija kad odrastu…
      S druge strane, iako se prvom detetu „titra“, njemu je i teže jer ga pozivamo na neki razum u odnosu na drugo (nemoj, ti si velika, daj seki – moja trauma starijeg deteta! 🙂

      • Milice uzeli ste mi reči iz usta… baš sam htela još i to dodati… Definitivno, mlađa deca su mnogo snalažljivija i mnogo bolje prolaze u životu jer su naučili da sami rešavaju svoje probleme tako što će stalno pokušavati i nikad neće odustajati…
        Kako bilo da bilo, nek du oni nama živi i zdravi!

    • Hahahaha, da!!!
      A i doktor pedijatar se opusti, pa ne zakazuje kontrole (mame) tako cesto, pa prvo dete ima tezinu i visinu na svakih mesec dana, drugo na tri, a trece imam sa rodjenja i sa 6 meseci… 🙂

    • Svetlana, da nije radosnica mog drugog deteta kojim slučajem kod vas? Hahaha… 😀

      Šalu na stranu… Mislim da će se svaka majka, koja ima dvoje ili više dece, pronaći u ovom tekstu. Takođe svaka (normalna) majka će vam potvrditi da svoju decu voli, pazi, neguje, vaspitava.. podjednako. Slažem se sa Milicom u vezi nasleđivanja stvari, pa to je normalno, i od kada je veka i sveta bilo je tako.

      Ja bih ovde samo još dodala da svoju decu neizmerno volim, obožavam ih, ali ne mogu ih nikada voleti jednako (iliti na isti način) niti im pružiti jednaku pažnju ili jednako vaspitanje…Nemojte me pogrešno razumeti, jer razlog za to je jednostavan – ONI nisu jednaki. I baš zato dajem celu sebe njima baš tamo i kada im to treba (a svaka majka to zna i oseti); ugađam im na sve moguće načine, čak sam i posao napustila (u ovo krizno vreme) pa radim od kuće…i sve to SAMO da bih NJIMA ugađala i bila im na raspolaganju 24/7. Toliko. Ko me razume, shvatiće. 🙂

      • Micimano,mogu da vam iskopiram i posaljem postom da ne kupujete ako ste je izgubili!Ionako su sve iste!Salim se i ja lakse mi je kada cujem da je tako svuda.Malo me je grizla savest zbog toga!Da je drugacije drugacije je ali drugo dete ima tu beneficiju da su roditelji opusteniji u njegovom odgajanju i sve ide nekako lakse.Kada smo doneli kuci prvo dete pitali smo se sta treba da radimo,sem da ga volimo,kako da ga kupamo ,povijamo i ostalo.Bili smo potpuno u grcu od neceg nepoznatog.To smo verovatno prenosili i na dete.Sa drugim to je vec sve poznato,nismo imali tu vrstu nervoze.Drugo dete,bar kod mene,je neznije,umiljatije,borilo se za nasu ljubav,prvo nije moralo da se bori,nije imalo sa kim!

  2. Svetlana, moje starije dete je toliko ozbiljno i odgovorno, pa mi se čak i čini da je brze sazrelo i odraslo, kao da nije imao vremena da bude dete (neizmerno mi je zbog toga 😦 ), a u nekim situacijama se uopšte ne snalazi jer sam ga previše štitila. E, tu je greška koju svi pravimo sa prvim detetom, ne znamo šta i kako treba raditi, ispipavamo teren :-).

    A moje drugo dete, iako je istog pola kao i starije, potpuno je drugačije. I upravo to što i vi kažete, moje mlađe dete je velika maza, samo se grli i ljubi. A opet, s druge strane, ima čvrst karakter, ne možete ga slomiti nikako, ono što naumi to i ostvari, što je odlično, jer će ga jednog dana pretvoriti u jaku i stabilnu osobu.

      • Eto… rešena misterija 😀

        I ja sam to starije dete, a moj suprug je ono mlađe i eto… i mi funkcionišemo i pravimo iste greške koje su pravili naši roditelji, a verovatno i njihovi roditelje. To tako ide. Znači roditelji (da ne kažem žene) samo opušteno, bez griže savesti! 😀

  3. Tako mi je drago da se ne pronalazim u ovom popisu 🙂 Dok sam bila trudna sa drugim djetetom, naslusali smo se upravo ovakvih prica. Jos gore, nekoliko prijatelja jesu ‘drugo dijete’ i kad smo culi da oni potvrdjuju ovakve price, muz i ja smo obecali jedno drugom da necemo dozvoliti da se ovo desi nasoj djevojcici. I do sada smo zadovoljni… 🙂 OK, nismo joj kupili novi krevetac, ali jesmo novi madrac. Uvijek kupujemo nove cipelice (nemojte se zafrkavati sa ovim, jer djeca koja nasljedjuu cipele imaju mnogo vece sanse da imaju problem sa stopalima) I da, radosnica, koju mi je za prvo dijete bilo patnja ispuniti do kraja, i za koju sam rekla nikad vise, kupljena je i ispunjena (skoro do kraja) i za drugo dijete. Znam da je tesko, ali ipak i za drugo dijete treba uraditi neke posebne stvari…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s