Pustite decu da se svađaju!

Jednog dedu i jednu babu nikada nisam upoznala. Drugi baka i deka umrli su dok sam bila klinka. Sestra i ja smo išle u školu, a pre i posle škole čuvale smo se same. Roditelji su nam radili od sedam sati i prilično daleko, tako da smo se najčešće i budile same. Same smo se spremale za školu, jele, igrale se i sve ostalo dok mama i tata ne dođu s posla. arguing-is-good-for-children-research-showsSame smo se i svađale i mirile. Danas smo dve odrasle žene koje ponekad imaju različita mišljenja, htenja i stavove, ponekad to rezultira i raspravom, ali umemo vrlo uspešno, brzo i prijatno da je okončamo. Dogovorom. Ne ostane iza toga ništa nedorečeno, neprijatno ili gorko. Jednostavno, zdravo razrešavamo konflikte, ne samo zajedničke, već i sa drugim ljudima, kada iskrsnu.
Verujem da je razlog tome što smo se svađale kao male. I bile same. Nikog nije bilo da uskoči, razdvoji nas, prekine sukob ili nametne razrešenje. To smo same naučile.
Zato danas puštam decu da se posvađaju. Naravno, u neposrednoj blizini sam, vodim računa da nema povređivanja (a i nema ga, ne koriste se fizičkim sredstvima, ako ne računamo otimanje iz ruke uz poklič „to je moje!!“), ali ih ne razdvajam. Puštam ih da sami prođu kroz sve faze konflikta, do razrešenja i dogovora. Ako mi se obrate da tuže onog drugog, odgovaram sa „Morate to sami da rešite, mama neće uvek biti tu da rešava vaše probleme„. Da li oni zaista shvataju šta ta rečenica znači – ne znam, ali dovoljno je shvataju da razumeju da treba da nađu dogovor. I nalaze ga. Štaviše, najstarije već ume da prepozna situacije koje vode ka svađi, pa unapred predlaže rešenja. Zato, pustite decu da se svađaju. Jer je to jedna od mnogobrojnih vežbi za kovitlac života.
NAPOMENA: Ovo ne znači, ni u kom slučaju, da treba da ih pustite da se biju! Morate biti nevidljivi nadzor koji će, ako treba, objasniti da ruke služe da grle, maze, crtaju, itd, a nikako da povređuju druge! 

Advertisements

Masku namestite prvo sebi, onda detetu

Znate onu reklamu u kojoj se sportisti u svlačionici pretvaraju u filmske dive kad su gladni, pa se vrate u normalu kad im drugari ponude čokoladicu? Slogan je „kad si gladan, nisi sav svoj“, ili tako nešto. E, to je savršena istina u mom slučaju. Rešenje je vrlo jednostavno, reći ćete, samo jedi redovno. Ali kad se ne probudiš sam od sebe, nego te probudi beba, za njom se bude i dva vilenjaka koja od ranog jutra imaju potrebe koje uključuju mamino angažovanje, setim se da sam gladna tek posle koji sat, kad su svi namireni, a ja van sebe.

Bivajući svedokom jedne od tih situacija kad ne znam gde sam jer namirujem sve druge pre sebe, najbolji muž na svetu mi je citirao rečenicu iz bezbednosne prezentacije pre leta u avionima: „U slučaju pada pritiska, masku za disanje namestite prvo sebi, onda detetu“. 

download (1)

Zvuči sebično kad prvi put čujete, ali zapravo je sasvim logično: ako sami niste sposobni, kako ćete da pomognete bilo kome drugom? Na širem planu, ovo se odnosi na bilo koju potrebu mame, ne samo fiziološku: na potrebu da se sama istušira, popije kafu, izađe sa drugaricama, čita knjigu… Zvuči lako, ali u jeku bavljenja decom, to je, čini mi se, prva stvar na koju mame zaborave. Zato, drage mame, ne stavljajte sebe na poslednje mesto. Znam, nije lako (možda nije ni moguće? ja ne uspevam) staviti sebe baš na prvo, ali nemojte zanemarivati sebe. Jer srećna mama = srećna porodica! 🙂 

Razlike u odgajanju prvog i drugog deteta

S prvim detetom bili smo puni energije i nadanja. Davali smo sve od sebe da mu priuštimo najbolje moguće. A onda je stigla druga beba i sve je počelo da se raspada. Takođe smo shvatili da je sav taj prekomerni trud koji smo uložili s prvom bebom bio sasvim izlišan. Sajt Parents.com daje vrlo duhovito poređenje odrastanja prvog i drugog deteta:

IMG_20140915_131025

Hrana:

Prvo dete: organsko povrće kuvano na pari i blendirano u posebnom blenderu za bebe.

Drugo dete: krekeri.

 

Krevet:

Prvo dete: Krevetac koji je lično tata sastavljao dok je mama vikala na njega.

Drugo dete: Mamin krevet. Tata spava na kauču.

 

Odeća:

Prvo dete: 100% organski pamuk. Ponešto i od organskog bambusa.

Drugo dete: stara odeća prvog deteta.

 

Rođendan:

Prvo dete: žurka sa razbijanjem pinjate u dvorištu.

Drugo dete: pica na podu.

 

Kupanje:

Prvo dete: svake večeri u posebnoj kadici savršene veličine, uz nežno trljanje svilenim sunđerom.

Drugo dete: Dvaput nedeljno. Računa se i kupanje u bazenu.

 

Odlazak na spavanje:

Prvo dete: ušuškano sa posebnim ćebencetom uz muziku za laku noć. Do 19.30 već spava.

Drugo dete: zaspi na sofi sa maminom sikom u ustima oko 22.30h

 

Prijatelji:

Prvo dete: organizovana druženja sa drugim mamama i bebama u parku.

Drugo dete: drugari prvog deteta.

 

Igračke:

Prvo dete: edukativne, drvene igračke, uglavnom švedske.

Drugo dete: kutije od igračaka prvog deteta.

 

Cipele:

Prvo dete: evropska obuća sa ö ili ü u imenu

Drugo dete: fucnute cipele sa izbledele dve tačke na o i bez jednog od uložaka.

 

Bebisiterka:

Prvo dete: divna žena po imenu Sara koju će voleti do kraja života.

Drugo dete: nema je. Ionako nikad ne izlazimo.

 

Prevedeno iz knjige „This Is Ridiculous This Is Amazing: Parenthood in 71 Lists“, autor Jason Good, 2014. Izdavač: Chronicle Books LLC.

 

Kada će moje dete prohodati?

Najtačniji odgovor je: kad bude spremno. I tu Vi ne možete mnogo da uradite da mu pomognete, detetova želja za kretanjem je mnogostruko veća od Vaše želje da se ono kreće i čim njegov skelet, muskulatura i sposobnost koordinacije budu spremni, zakoračiće!

Nažalost, možete više uraditi da mu odmognete, što roditelji često nehotice i rade, stavljajući dete u dubak ili vodajući ga za ruke dok se ono, potpuno nespremno, tetura.

learning-to-walk

Zapamtite sledeće stvari koje će olakšati prohodavanje Vašeg mališana:

 

1. Zaboravite na dubak. Znam, znam, Vi ste tako prohodali, ja sam tako pohodala… a, u stvari, nismo! Kretanje u dupku je više nalik na vožnju rolera nego na hodanje i detetu samo nameće pogrešnu mustru kretanja. Možda bismo i Vi i ja i ranije prohodali da nije bilo dupka! 😉

 

2. Jedino što ćete dobiti vodanjem za ruke jeste Vaša umorna i bolna kičma.

 

3. Vaše dete je čovek za sebe, nemojte ga porediti sa drugom decom. To što je komšjin mali prohodao sa 10 meseci, a sestrić koji je mlađi od Vašeg deteta već trčka, nema nikakve veze sa Vašim detetom.

Da se razumemo, retko koje dete zaista prohoda pre prvog rođendana. Da, mnogi dočekuju goste stojeći, neki čak prave i po nekoliko koraka, ali prohodavanjem se smatra kad dete spoji najmanje osam koraka bez pomoći ili padanja. Drugim rečima, to što Vam se druga mama pohvalila da joj je dete prohodalo mnogo pre Vašeg, uzmite sa  velikom rezervom.

 

4. Vaše dete nije Vi. Potpuno je nebitno kada ste Vi ili drugi roditelj deteta prohodali. Vaše dete će peohodati kad ono samo bude spremno.

 

5. Podstičite ga da se kreće i da ustaje. Pružajte mu objekte malo izvan domašaja zbog kojih mora da ustane i da pokuša da korakne. Mnoga deca prohodala su uz virtuelnu treću tačku oslonca, držeći u ruci štapić ili neku sličnu igračku.

baby-learning-to-walk-milestone-photography-session-denver-photographer

6. Obezbedite mu udobnu obuću koja nije ni velika ni tesna i odeću u kojoj može komotno da se kreće. Kad god je moguće neka hoda boso.

 

Ako Vas zanima statistika, većina dece (troje od četvoro) prohoda sa 13 meseci, ali sve do 17. meseca se smatra normalnim. Ako do tada Vaše dete nije prohodalo to ne mora da znači ništa, ali ga ipak odvedite doktoru na pregled.