Nedavno sam pročitala tekst mame koja je nedelju dana nosila odeću koju je birao njen trogodišnji sin, i nasuprot većini komentara da je „hrabra“, “ ja se ne bih usudila“, i sl, pomislila sam kako je to zaista sjajna ideja! Prvo, mom sinu (koji, doduše, ima četiri i po u trenutku ovog eksperimentisanja) to će pokazati da imam beskrajno poverenje u njega. Drugo, može samo da bude zabavno! 🙂

Priznajem da sam na samom početku imala tremu, pomišljajući kako ću, možda, ipak da se vraćam kući i presvlačim dok je on u vrtiću u danima kad, na primer, imam važan sastanak. No, brzo sam odustala od te ideje, shvatajući da je poenta ove igre upravo da mu pokažem da imam poverenja u njega toliko da mu zaista, bez rezerve, poverim svoj izgled, baš kao što on to dopušta meni. Doduše, često moramo da pregovaramo o kratkim i dugim rukavima 🙂 i na kraju se svede na njegov prepoznatljiv stil koji smo zajedno izgradili (da, četvorogodišnjaci imaju stil!): pantalone ili farmerke (nikako trenerka!) i polo-majica ili majica sa printom. Budući da i sama imam takve stvari u ormanu, verovala sam da će me oblačiti kao sebe. Ispostavilo se, pak, već prvog dana, da on vrlo jasno razlikuje mene od sebe, moj stil od svog stila, te da smatra da mama treba da izgleda ženstveno. Ovo sam ja prvog dana našeg eksperimenta:

Kao što vidite, majica kratlih rukava sa printom je tu 🙂 ali uz nju je odabrao vrlo ženstvenu suknju, hulahopke i sandale. Čak mi je pravio i frizuru, nešto što je ličilo na moju frizuru sa male mature! 😉 Oko sandala smo morali da pregovaramo, pošto je napolju bio sneg!! Kad sam se izborila za čizme, sam je dodao i džemper. 🙂

Drugog dana je nastavio u pravcu ženstvenosti, izvukavši neku retro haljinu u koju sam verovala da ne mogu ni da uđem! Hvala mu na tome!

Moram priznati da je svako, a tog dana sam se videla sa dosta ljudi, primetio i pohvalio haljinu! Ne znam koliko se vidi na slici, ali odabrao mi je platnene baletanke i najdeblje na svetu hulahopke! Opet sam uspela da ispregovaram čizme. Jedino što sam samoj sebi izgledala kao pevačica grandž benda u varijanti za napolje: u čizmama i kaputiću.

Treći dan je bio prilično casual: farmerke i majica.

 

Interesantno je što je tada igru već prilično radosno, ali ozbiljno doživljavao, birajući mi čak i veš! 🙂

Četvrtog dana dobila sam suknju od prvog dana i najužu majicu koju možete da zamislite!

Ovde vam moram reći da mi je ova igra veoma pomogla da shvatim da se moje telo u priličnij meri vratilo na svoje devojačke mere posle treće trudnoće. Naime, samoj mi ni u ludilu ne bi palo na pamet da se tako „utegnem“. Ispostavilo se, pak, da je trebalo neko da mi pokaže da mogu da se vratim u usku odeću! I cipele na štiklu! 😉

Peti dan, ponovo casual: majica, helanke i “ cmoljavi“ džemper koji je izabrao „jer je mekan“.

Napomena: sam je i fotkao obučenu mamu, zato su slike pomalo “ mutave“ (mutne, prim. prev.).

Šesti dan, spoj dva sveta: pamučna majica i opet ONA suknja (imam ih bar pet u ormanu, i sve sam ih nudila, ali nije hteo ni da čuje za drugu suknju)!

Na nogama, takođe oksimoron: debele hulahopke i satenske salonke (koje sam, naravno, zamenila čizmama pre izlaska, na njegovu veliku žalost).

Sedmog dana nije bilo. Počeo je igru da doživljava kao obavezu, a ideja je bila da se oboje zabavljamo, pa nisam insistirala.

Ideja, je takođe, bila da ojačamo međusobno poverenje, i da se ja ludo zabavim, ali taj urnebesni momenat je, kao što vidite, izostao. I pomalo sam ponosna zbog toga: shvatila sam koliko je, zapravo, moje dete odgovorno i u stanju da projektuje tuđa htenja i tuđi stil. I otvorilo razmišljanja o tome šta li su sve deca u stanju da urade i koliko bi bila samostalna i kreativna da ih na to više podstičemo…